Afrika – kontinent u plamenu

Borba za vlast u Obali Slonovače prerasla je u građanski rat. Među pristalicama pretendenata na predsedničku fotelju Alasana Uatarija i Lorana Gbagboa vode se borbe uz primenu teške artiljerije. Na sitauciju jača pritisak spolja: generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je Gbagboa da preda ovlašćenja Uatari, koji je pobedio na izborima u novembru 2010. godine, SB UN uveo je protiv sankcija, a Francuska je uputila na Obalu Slonovače svoje trupe.

Za sada u oružanim sukobima francuski vojnici nisu primećeni, a mirovni kontigent UN smešten na teritoriji zemlje samo je uzeo pod kontrolu međunarodni aerodrom i posmatra razvoj događaja u Obali Slonovače sa strane. Ipak ni za koga nije tajna da Zapad u svakom trenutku može da se umeša u sukob svojim oružjem: previše ozbiljni komercijalni intresu su vezani za ovu zapadnoafričku zemlju.

Krajem novembra 2010. godine na Obali Slonovače održan je drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su oba kandidata – i Gbagbo i Uatara, proglasili svoju pobedu. Prvi ima podršku uglavnom hrišćanskog stanovništva, drugog podržavaju muslimani. Ali SAD, UN i Afrički savez više bi voleli da priznaju za legitimnog upravitelja Uataru. Rusija je jedina zemlja u SB UN koja je glasala protiv usvajanja rezolucije o priznanju Uatare za predsednika Obale Slonovače, podvlači politikolog Stanislav Tarasov.

Stav Rusije se određuje na sledeći način: neophodna je dijagnostika suštine događaja. Treba shvatiti šta se tamo dešava, da li je moguće pomiriti ove klanove u granicama jedinstvene države ili treba jednostavno demoklovim mačem preseći pupčanu vrpcu i započeti proces priznanja ove dve nezavisne pseudodržavne formacije. Moskva polazi od realija.

Realnost je takva da se koreni unutrašnjeg konflikta u Obali Slonovače kriju mnogo dublje od poslednjih političkih događaja, govori ekspert Instituta za Afriku RAN Vladimir Šubin.

U Obalu Slonovače u periodu njenog prilično aktivnog ekonomskog uspona – 50-60-70 godina – stiglo je vrlo mnogo ljudi iz susednih zemalja. Naravno, oni su se odavno pretvorili, kako se oni izražavaju, u slonovčane. Ali to izaziva određenu napetost u zemlji. I to koriste takozvane političke elite kako bi sukobljavale ljude između sebe, lišivši ih nekakvih prava i podvlačeći da su oni tuđinci. I to je jedan od najbitnijih problema. Uz to se dodaju i trenja između muslimana i hrišćana. Zato ne treba očekivati brzo rešavanje konflikta, čak ako to bude vojna pobeda, kako se govori sada.

Ali opsanost je u tome da danas ne može da se gleda na konflikt u Obali Slonovače kao ranije – kao na sukob koji je trajao godinama. Sveopšta globalizacija u Africi se pokazala sa negativne strane, ističe Stanislav Tarasov.

U Africi sada postoji takva sitaucija kada bilo kakav konflikt može da se prebaci na susedne države. Sada pokušavaju kerozinom da ugase požar u Libiji. Još niko ne zna kako će se dalje razvijati događaji u Egiptu, gde je navodno bio sproveden referendum i zakazani izbori. Nestabilna je situacija u Alžiru, ne zna se koje snage će se još pojaviti na sceni. Vrlo je nestabilna situacija u zemljama Magreba, a ako se uzme južnije, onda i u Somaliji. Sve one su toliko globalno vezane, i još se ne zna odakle će uslediti sudbinski udar – od libijskog sukoba ili, na primer, od Obale Slonovače – sada svaki oružani konflikt na Afričkom kontinentu može da potkopa čitav sistem bezbednosti.

Po rečima predstavnika Uatare, ishod borbe je jasan, sve će se rešiti za par sati. Ali čak i da je tako – to je pravedno samo za Obalu Slonovače i samo za izvesno vreme. Kako će se razvijati događaji u regionu, eksperti se ne usuđuju da prognoziraju.