Dama visokog leta

12. aprila se navršava 50. godišnjica prvog leta čoveka u kosmos. Posle Jurija Gagarina  u okozemaljskoj orbiti je letelo više od 500 ljudi. Među njima je bilo samo 50 žena. Pilot-komonaut Jelena Kondakova zauzima posebno mesto među zvezdanim damama. Ruskinji pripada svetski  rekord najdužeg nalaženja žene u kosmosu. Njen let 1994.-1995. godine je trajao skoro 6 meseci. Posle dve godine je ona ponovo ušla u orbitu, ovog puta šatlom. Ona je postala prva žena u svetu, koja je letela i  ruskim brodom, i američkim. O svom kosmičkom životu i tome, ko se komfornije oseća u orbiti – pripadnici jače ili lepše polovine čovečanstva, poslanik Državne dume Jelena Kondakova je ispričala u ekskluzivnom intervjuu Glasu Rusije.

Imala sam sreću, kao da sam je dobila na lutriji, - kaže Jelena Kondakova. Ona je dva puta bila u kosmosu. Njen suprug, kosmonaut Valerij Rjumin je oba puta bio kategorično protiv. Međutim, posle toga  je kazao: Nećeš mi oprostiti, te je pristao, - smeje se Kondakova. Danas je za žene profesija kosmonaut retka, ali više nije egzotična. Dokazano je da   nalaženje u orbiti utiče na ženski i muški organizam otprilike jednako. Nisam imala u orbiti ni biološke, ni psihološke probleme, - kaže Jelena Kondakova.

Žena se u kosmosu oseća izvrsno. Ne mora ni da pere, ni da čisti, ni da obilazi radnje, ni da pazi  na dečije zadatke. Odnosno, ima pravi komfor. Kada govorimo ozbiljno, davno je poznato da se ženski organizam  bolje prilagođava situacijama, koje izazivaju stresove, nego muški. Psihološki sam imala sreću s posadom. 6 meseci je prošlo kao jedan dan. Kada sam se vratila na zemlju, rekla sam da želim da idem natrag u kosmos.

Imala je sreću i u tome. Zvezde su bile blagonaklonjene prema njoj. U maju 1997. godine je ona izvršila drugi let na američkom  brodu Atlantis. Za tu ekspediciju je Ruskinja dobila medalju NASA. U vreme leta na Atlantisu ona je preživela težinu kosmičkih preopterećenja. Uzletanje i ulazak u orbitu se na šatlovima  prenosi mnogo teže nego na ruskim brodovima, - seća se Jelena Kondakova.

Osim toga, kod Amerikanaca nije bio normalan sistem spasa za razliku od ruskih brodova. Svi se sećamo udesa američkog Čelendžera. Sistemi reagovanja na spoljne činioce su na našim brodovima savršeniji. Imali smo nekoliko slučajeva, kada je život komonauta bio ugrožen, ali su na brodovim Sojuz  bili sistemi bezbednosti. 1983. godine su kosmonauti Vladimir  Titov i Genadij Strekalov ostali živi samo zahvaljujući sistemu spasa u slučaju havarije.

Danas ruski i američki  stručnjaci već razmatraju mogućnost međuplanetarnih kosmičkih letova. U Roskosmosu su uvereni da tehničkih problema za let na Mars nema. Inače, u bliskoj budućnosti misije ka dalekim galaksijama će biti obična stvar, kao što su letovi avionom. Međutim, bez žena  kosmički prostor nikada neće postati za čovečanstvo komforna sredina i nova kuća, - uverena je Jelena Kondakova.