Ruske sezone 21. veka: sa imenom Sergeja Djagiljeva

Štafetu Ruskih sezona 21. veka od Pariza je preuzeo London. 12. aprila festival koji predstavlja sedam baleta napravljenih pre sto godina za Ruske sezone čuvenog impersatrija Sergeja Djagiljeva, otvoren je na sceni londonskog Kolizeum-teatra.

Ruske sezone 21. veka su memorijalni projekat koji je inicirao čuveni ruski baletan Andris Liepa. Zajedno sa aktualnim zvezdama ruskog baleta on se vrlo ozbiljno bavi obnovom predstava koje su svojevremeno nastale po narudžbini Djagiljeva. I muzika, i scenografija, i koreografija – sve je specijalno pravljeno za djagiljevsku antreprizu, u kojoj su blistali tako istaknuti baletani kao što je Vaclav Nižinski. Remek-dela koja je podarila svetu ova ruska trupa, kako se ispostavilo, nimalo nisu zastarela. Pariz, odakle je i krenula svetska slava baletske trupe Djagiljeva, ove godine je treći put sa prepunim salama dočekivao Ruske sezone 21. veka. Rusi su dovezli hitove repertoara – Petrušku, Šopenianu i Polovecke igre. London će videti još širi prograom: osim svetskih poznatih baleta Žar-ptica, Bolero, Šeherezada, Popodne jednog fauna, biće prikazane skoro zaboravljene psotavke na muziku ruskih kompozitora Plavi Bog, Tamar, Armidin paviljon.

U maju Djagiljevljevo nasleđe će ponovo postati jezgro međunaorodnog festivala u njegovom zavičaju, u uralskom gradu Perm. Organizatori Djagiljevskih sezona su ubeđeni da je ime istaknutog mecene i impresarija ne samo jaka stranica u istoriji muzičkog pozorišta, već i dalje snažan faktor koji utiče na razvoj savremene umetnosti. Na primer, glavni baletmajstor Permskog teatra Aleksej Mirošničenko smatra da predstave napravljene u anterprizi Djagiljeva treba stalno da se vraćaju na savremenu scenu. I zato za predstojeći festival on priprema novu postavku baleta DAfne i Hloja, koju je komponovao Moris Ravel po porudžbini Djagiljeva. Ipak reditelj nudi svoju verziju: radnju Dafnisa i Hloje Mirošničenko prenosi iz antičkih vremena na početak 20. veka. To je napeta priča o ljubavi igračice i francuskog legionara. Kao pozadina – marokanska pustinja...

To je najbolje Ravelovo delo, tvrdi baletmajstor. Ovde su sve njegove kompozicione mogućnosti, dosetke, harmonija našili na najdublje ovaploćenje. Ali balet Dafne i Hloja retko je izvođen na sceni. Znamo originalnu predstavu iz 1912. ruskog koreografa Mihaila Fokina. Zatim ga je 1951. postavio Englez Frederik Ašton. Mene su naterali da mislim o polaznim tačkama postavke orijentalne note muzike: godina komponovanja baleta je 1912. Ravel je francuski kompozitora, a Francuska je tada bila kolonijalna imperija. Severna Afrika, legionari... Zato mi je pala na pamet ova priča.

Na peterburškom festivalu nesumnjivo interesovanje izaziva izložba belgijskog dizajnera Izabel de Boršgaf Kostimi Ruskih sezona. Umetnica pravi kostime i dekoracije djagiljevskih baleta od posebne vrste papira. Njena tehnika omogućava da se prenesu sve nijanse boja, faktura bilo kog materijala, nijanse oblika i boje.