Svetla budućnost uglja

Industriju uglja u mnogim zemljama, pa i u Rusiji, očekuje tehnološka revolucija. To je vezano između ostalog za nove izazove u sferi energetike. Problemi nuklearne energetike zbog havarija u Japanu naterali su stručnjake da ponovo ocene budućnost uglja. Perspektive ovog goriva će razmotriti početkom maja na Međunarodnom forumu o uglju u Kemerovskoj oblasti, gde se sada stvara svojevrsno „ugljeno Skolkovo“.

Katastrofalna situacija na atomskoj centrali Fukužima ne samo da je dovela u sumnju budućnost nukearne energetike u nekim zemaljama: ona je navela da se na nov način pogleda na druge energente, između ostalog na ugalj. Sada u svetskom gorivno-energetskom bilansu ovo gorivo zaostaje samo za gasom i deli 2. i 3. mesto sa naftom. Njegova velika traženost u 21. veku će se očuvati, pri tome sama industrija uglja će postati kvalitativno drugačija, ističe direktor Fonda za strateški razvoj Sergej Pikin.

Havarija na Fukušimi teško da će uticati na ugalj, verovatnije treba da postanu savremeniji metodi njegovog tradicionalnog korišćenja. Ne treba govoriti da će ugalj u skorije vreme nestati iz gorivnog bilansa. On će biti prisutan još udgo, posebno u zemljama koje imaju velike rezerve uglja i mogućnost prelaska na savremene tehnologije njegovog osvajanja. U istoj toj Kini, pri tome što ona pokušva da prelazi na ekološki čistije tehnologije, sve jedno prevladava ugalj, bez obzira na planove razvoja nuklearne energetike. I Kina ne planira da odustaje od njega u skorije vreme. U EU sada se beleži odustajanje od energetike koja se bazira na uglju u korist ekološki čistijih vidova goriva. One zemlje koje mogu sebi da dozvole skuplje izvore energije – solarnu ili eolsku, na njih i prelaze.

Danas u svetskoj industriji uglja na prvo mesto je izbio problem uvođenja novih tehnologija sa većim nivoom bezbednosti. Eksploatacija i dalje ostaje krajnje opasna: po nezvaničnoj statistici, svaki milion tona uglja košta jedan ljudski život. Hvarije u rudnicima dešavaju se u čitavom svetu: u Rusiji, Kini, SAD, državama Latinske Amerike, ističe zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za industrijsku politiku Sergej Šatirov.

U mnogim zemljama desile su se havarije i katastrofe koje teraju da se preduzimaju aktivna državna rešenja o razradi nalazišta uglja. U Rusiji takva prekretnica bila je havarija u rudniku Raspadskaja 2010. godine.

Tragedija u Raspadskoj je ubrzala prelazak na trostepeni sistem bezbednsoti, brže se vrši razrada novih tehnologija izvlačenja metana iz slojeva uglja radi smanjenja rizika. Jer upravo eksplozije najčešći su uzrok havarije.

Prvi projekat inovacionog energetskog klastera koji je dobio naziv „ugljeno Skolkovo“ već se realizuje u Kemerovskoj oblasti u rudniku Belovska. On podrazumeva okno, kompleks za proizvodnju termokoksa, elektrocentralu koja radi na ugalj i gas. U 21. veku, samtraju eksperti, predstoji razrada nalazišta ne uglja, već gasa i uglja, pošto metan koji sadrži ugalj treba da se izvlači iz slojeva i pravilno da se koristi. To i jeste inovaciona varijanta razvoja ugaljske industrije u 21. veku. Perspektive njenog razvoja će razamtrati učesnici Međunarodnog foruma u Kemerovu.