Kome je korisno nezavisno Kosovo?

Vlasti Kosova nameravaju da pozovu svoje zapadne saveznike da preduzmu dodatne napore na lobiranju samoproglašene nezavisnosti Prištine. U te svrhe vlada Hašima Tačija pozvala je da se u Vašingtonu održi ugledna međunarodna konferencija. Odgovarajući dogovor bio je postignut u sredu u toku pregovora Tačija sa direktorom Programa novih evropskih demokratija vašingtonskog Centra za strateška i međunarodna istraživanja Janušem Bugajskim. U izjavi objavljenoj posle sastanka, ukazuje se da su se strane dogovrile da pristupe organizaciji međunarodne konferencije u Vašingtonu u skorije vreme u cilju uvećanja broja država koje priznaju nezavisnost Kosova i privlačenja novih stranih investicija. Mišljenje našeg komentatora Petra Iskenderova.

Kako je istakao kosovski list na albanskom jeziku Ekspres, Tačijev kabinet na ovaj način namerava da realizuje svoj glavni prioritet – da osigura više priznanja za Kosovo. Misli se ipak da je reč o globalnijem scenariju – pokušaju da se od međunarodne zajednice izdejstvuju konkretne obaveze u planu podrške Kosova u uslovima sve većeg raskola o datom problemu u Evropi.

Poslednjih dana tema Kosova sve češće se podiže na ključnim evropskim forumima – ipak prvenstveno u negativnom upozoravajućem aspektu. Evropljani se sve više plaše ponavljanja kosovskog scenarija u kriznim žarištima Severne Afrike i Bliskog Istoka – i pre svega u Libiji. O tome je između ostalog direktno govorio na sastanku ministara inostranih poslova država članica EU 12. aprila u Luksemburgu šef finske diplomatije Aleksander Stub. On je priznao da dešavanja u Libiji i oko nje njemu sve više liče na vojnu operaciju NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine.

Ipak Evropa danas sa sve većom zabrinutošću gleda na Kosovo ne samo zbog zastrašujućih paralela sa drugim konfliktnim regionima, već i zbog otvorene sabotaže pokušaja istrage zločina u pokrajini od strane prištinskih vlasti. Tako kosovska policija nije dopustila sredinom marta međunarodnim istražiteljima EU da uhapse jednog od osumnjičenih – visokog policijskog funkcionera Nežmija Krasnićija i stvar je mal te ne stigla do oružanog konflikta. Slična situacija čini još problematičnijom istragu glavnih optužbi koje je istakla PSSE, između ostalog o umešanosti samog Tačija i njegovog okruženja u trgovinu ljudskim organima, šverc narkotika i oružja. Slična situacija stvara neposrednu pretnju po čitavu Evropu, ako se uzme u ozbir da novac od narkobiznisa tradicionalno odlazi na finansiranje terorizma – podvukla je u razgovoru za Glas Rusije saradnik Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

Isporuke narkotika preko teritorije Kosova su prosto čudovišne i iznose oko pet tona mesečno – takve cifre navode međunarodni eksperti. Zato pretnja od diverzantsko-terorističke aktivnosti u Evropi potiče upravo od strane samoproglašene kosovske države i snaga i struktura Zapada koje je podržavaju. Dalja politička i finansijska podrška kosovske nezavisnosti od strane evropljana će samo povećavati stepen date opasnosti.

Ne čudi što glavni je glavni lobi Kosova američki, koji prati sopstvene političke ciljeve. Između ostalog planove slabljenja same Evrope.