Kome je upućen „pucanj upozorenja“?

Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora u Finskoj koji su održani ovih dana, švajcarski list Tages Ancajger nazvao ih je pucnjem upozorenja za čitavu Evropu. Senzacija izbora je bio neočekivano veliki broj glasova koje je dobila nacionalistička populistička stranka Pravi Finci.

Ovih dana iz usta evropskih analitičara i politikologa čuju se dramatične reči o „desnom okretu“ u Evropi i mračna proročanstva o tome da se spas evra i čak jedinstvo EU mogu naći pod znakom pitanja. Radi se o tome što je Finska jedini član evropskog kluba gde odluke o popunjavanju zajedničke blagajne donosi, osim vlade, još i parlament. A ko zna koliki broj poslanika mogu da zainteresuju izjave „istinskih Finaca“ o tome da je do sada vlada bila previše blaga prema Briselu i da zdravi i disciplinovani ne treba da u beskraj plaća za neodgovorne i neoprezne? Tako da je glavni signal iz Helsinkija upućen, pre svega u hodnike vlasti EU. Između ostalog, šef sektora za političku integraciju Evropskog instituta Nikolaj Kavešnikov ne vidi ovde ozbiljnu pretnju.

Osnovne primedbe koje evropski skeptici ispoljavaju protiv EU, govori ekspert, sastoje se ne u tome da su one usmerene protiv EU, protiv onih dostignuća intergracije koje su očigledne. Ne, one su protiv nekih pojedinih elemenata politike, pojedinih dejstava EU. One su na primer protiv njene birokratije, protiv politike preraspodele – kada postoje zemlje donatori i zemlje recipijenti.

U svakom slučaju, posle finskog iznenađenja evropski mediji su počeli da govore o rastu popularnsoti desnih na širokom prostoru kontinenta. U Francuskoj naglo jača ultradesni Nacionalni front Marin Le Pen. U poslednje vreme sve više glasova na izborima dobijaju desni radikali u Italiji, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Mađarskoj, Estoniji. Po rečima austrijskog politikologa Vernera Bauera, da citiramo nemački Frankfurter Rundšau, desnopopulistički potencijal postoji i u Nemačkoj. Istina, ovde, smatra on, strožiji je tabu na desničarsku ekstremističku ideologiju nego u drugim zemljama. Prema proračunima Bauera, u u proseku u Evropi za desničare glasa od 10% do 15% birača.

Nikolaj Kavešnikov jedan od uzroka ove pojave vidi u sve većem problemu migracije na kontinentu.

Rezultati izbora u Finskoj su ispoljavanje dugoročne evropske tendencije, govori naučnik. Hajde da se setimo Francuske sa Le Penom. Da se setimo nedavnih istupanja Angele Merkel povodom kraha politike multikulturalnosti. Sve to je znak da se već i na političkom nivou priznaje čitav kompleks problema nastalih u Evropi zbog velikog broja imigranata neevropske kulture.

U principu, po mišljenju austrijske Di Pres, nije sve tako strašno. Tamo gde desni dospevaju na vlast, oni neizbežno pristaju na kompromise. Između ostalog, ma kakva bila razlika u mišljenju, najjasniji rezime, kako se čini, dao je nemački list Frankfurter Rundšau. Protivotvor od populizma, smatra izdanje, mogu da budu ne samo i ne toliko milijardski finansijski padobrani za spasavanje trome konstrukcije EU od kraha. Evropljani, po rečima Di Pres, treba ravnopravno da učestvuju u izgradnji svoje zajedničke domovine. Inače san o jedinstvenoj Evropi će morati zauvek da se napusti, zaključuje list.

Oleg Severgin,