Falsifikatori istorije u manjini

Rusija je sa negodovanjem reagovala na akcije ukrajinskih nacionalista. 9. maja u Lavovu i nizu drugih gradova na zapadu Ukrajine razjarena omladina se izrugivala sećanju na vojnike pale u borbi protiv fašista u Drugom svetskom ratu, i podvrgla uvredama veterane. Državna duma RF pozvala je ukrajinske vlasti da preduzmu mere protiv organizatora prljavih provokacija u dane kada čovečanstvo odaje neopozivu poštu palima za slobudu. Sa svoje strane zvanični predstavnik MIP RF Aleksandar Lukaševič istakao je da je u pitanju grubo potiranje ljudskih prava, potvrđenim između ostalog u Evropskoj konvenciji i izrazio je nadu da će vlasti Ukrajine dosledno poštovati međunarodne obaveze u toj sferi.

Uporedo sa tim dešavanje na Ukrajini nije odraz zvanične politike države. Predsednik Viktro Janukovič već je dao naredbu da se ispita incident i da se kazne krivci. Suprotna je situacija u Letoniji, gde upravo svi članovi vlade pozivaju da se ignoriše sveti za stotine hiljada stanovnika zemlje praznik. A pojedini državni poslenici i dalje pokušavaju da dovedu u sumnju globalni značaj pobede sovjetskih trupa nad nacizmom. Tako je letonski ministar kulture Sarmite Elerte pozvala da se ignorišu manifestacije povodom Dana Pobede. U intervjuu jednoj od radiostanica ona je izjavila da 9. maj za Letoniju nije praznik, već početak 50-godišnje okupacije i da ovaj dan nikada neće biti opštenacionalni praznik.

Slične izjave uopšte ne odražavaju mišljenje većine stanovnika zemlje, ističe rukovodilac Fonda Istorijsko sećanje Aleksandar Djukov.

Izjava ministra kulture Letonije vrlo je specifična, pošto su svi ljudi kojima znači sećanje na Pobedu došli u Rigi pred spomenik sovjetskim vojnicima oslobodiocima. I došlo ih je vrlo mnogo. Čak prema proračunima letonske policije, do 6 sati, do kraja radnog dana, tamo je došlo najmanje 30 hiljada ljudi. Znači, posle završetka radnog dana došlo je još više sveta: najmanje sto hiljada.

De fakto 9. maj u Letoniji već odavno nije zvanični praznik. Vlasti obeležavaju Dan pobede nad nacizmom i sećanje na žrtve Drugog svetskog rata dan ranije, samim tim nedvosmisleno podvlačeći distanciranje od „mračne“, kako oni tvrde, sovjetske prošlosti. Pri tome pokušaji da se umanji podvig sovjetskih vojnika vrše se redovno.

Ovog puta posebno se istakao ministar odbrane Artis Pabriks. Pre nego što je posetio groblje vojnika Sovjetske armije, on je učestvovao u svečanoj ceremoniji otkrivanja memorijalne ploče sa 350 imena poginulih oficira i instruktora letonskog legiona Vafen SS. I to pri tome što su se jedinice Vafen SS nalazile pod ličnom komandom Henriha Himlera i neposredno učestvovale u gencidu protiv civila u Evropi i SSSR.

Međunarodna zajednica odvano je priznala Vafen SS za kriminalnu organizaciju, a Komisija UN za ljudska prava osudila je svako glorifikovane njenih veterana. Ipak letonske vlasti, dopuštajući marševe njenih sledbenika i polažući vence na grobove zločinaca uopšte ne deluju evropski, kako bi želele da deluju.