Rusija na sedmom mestu po troškovima na odbranu

Troškovi Rusije na odbranu 2009. godine dostigli su oko 38 milijardi dolara. Takve podatke naveo je Centar za analizu svetske trgovine oružjem. To je sedmi pokazatelj u svetu i on govori o tome da se vojnoj izgradnji poklanja mnogo više pažnje nego pre nekoliko godina, kada je Rusija bila na 11. mestu.

Apsolutni lider u troškovima na odbranu su SAD, koje su potrošile u vojne svrhe 574 milijarde dolara. Na drugom mestu je Kina sa 70 milijardi, dalje Velika Britanija sa 59 milijardi. Danas je vojni budžet Rusije veći nego pre nekoliko godina, i odbrambeno-industrijski kompleks dobija više novca, ističe vojni analitičar lista Nezavisimaja gazeta Vladimir Muhin:

U Rusiji troškovi na odbranu čine otprilike 3% od unutrašnjeg bruto proizvoda. Tekuće godine po zakonu u budžetu predviđeno je više od 3% od unutrašnjeg bruto proizvoda. Ovaj novac, naravno, nije dovoljan da armija egzistira bez problema. Od januara će biti povećane plate u proseku tri puta, biće uvećane penzije. Sve to se uključuje u vojni budžet.

Što se tiče tehničke opremljenosti armije, trenutno udeo novog naoružanja u vojsci nznosi 15-20 procenata. Za nekoliko godina on treba da skoči do 70%. Da li je to mnogo ili malo? Sve je relativno, ističe Vladimir Muhin:

Cijena naoružanja kod nas stalno raste, i to je problem. Ako Rusija stupi u STO sve cene produkcije mašinogradnje, precizna mašinogradnja, tačnije sve što proizvode preduzeća odbrambene industrije približiće se svetskim cenama. Ranije, u svojetskom periodu, one su bile niske. Ali to nije bila tržišta ekonomija.

Kako bi savremeno naoružanje brže dospevalo u armiju, treba promeniti stil rada Ministarstva odbrane na raspodeli državne odbrambene narudžbine. Na savetovanju o razvoju odbrambeno-industrijskog kompleksa u utorak predsednik Rusije Dmitrij Medvedev žestoko je kritikovao rukovodioce odbrambeno-industrijskog kompleksa za neuspeh državnog programa naoružanja i planova na raspodeli državne odbrambene narudžbine. Rad se, po rečima predsednika, vodi vrlo loše i sporo. Osim toga on je istakao da bez obzira na mere koje se preduzimaju, stanje odbrambene proizovdnje ne može se nazvati povoljnim. Izrađenost glavnih fondova preduzeća iznosi u proseku oko 70%. Nije pošlo za rukom stvaranje delotvornih mehanizama uključivanja inovacija i vanbudžetskih sredstava u kompleks. Prilikom finansiranja ovogprograma treba da se uzimaju u obzir ne samo potrebe armije, izvozne narudžbine, već i realna spremnost odbrambeno-industrijskog kompleksa za proizvodnju vojne tehnike, podvukao je šef države.

U okviru federalnog namenskog programa predstoji modernizacija glavnih sektora odbrambeno-industrijskog kompleksa: raketne izgradnje, vojne avionske industrije, proizvodnje sitema za vezu, upravljanje, izviđanje, proizdvodnje municije, brodogradnje.

U celini svetski troškovi u vojne svrhe izneli su 2009. godine 1,34 triliona dolara i malo su opali u poređenju sa prethodnom godinom. U izvesnoj meri na to je uticala svetska ekonomska kriza. Ali vodeće svetske privrede već su izašle ili izlaze iz nje. Uz to, prognoziraju eksperti, povodom novih izazova 21. veka, rastom broja lokalnih konflikata, zaoštravanjem borbe za prirodne resurse broj zemalja koje uvećavaju vojne troškove teško da će opasti.