Treći suvišan

Udar stihije u Japanu i socijalno-počitička eksplozija na Bliskom Istoku i severu Afrike, odakle Evropa dobija oko trećinu prirodnog gasa, promeniće gorivno tržište EU. Pozicije Rusije pri tome će ojačati – to će pomoći Moskvi i Briselu da nađu zajednički jezik o takozvanom trećem energetskom paketu. Takvo mišljenje izneo je Valerij Jazev, predsednik ruskog Gasnog udruženja, potpredsednik Državne dume uoči 6. međunarodne konferencije Energetski dijalog Rusija-EU: gasni aspekat. Ona će proteći u Berlinu 19. maja.

Na forumu predstoji oštri dijalog. Moskva namerava da dobije odgovor na glavno pitanje – da li je Evropa spremna na restartovanje energetskih odnosa, istakao je Jazev. Kamen spoticanja u poslednje vreme postao je treći energetski paket – skup direktiva evropske vlade u pogledu isporučilaca energenata. Radi se o tome što dokument sadrži novine koje teško da doprinose jačanju dugoročnih veza i prilivu investicija u infrastrukturne projekte u Evropi. Suština doktrine svodi se na to da jedna kompanija ne može da bude istovremeno isporučilac gasa i operater za njegov tranzit. Drugim rečima, državama EU sada je zabranjeno da predaju pod kontrolu tuđih zemalja svoje sisteme za transport gasa. Uvođenje takvih pravila igre na tržištu nafte i gasa neumitno će dovesti do ograničenja isporuka plavog goriva u Evropu, objašnjava Valerij Jazev.

To će dovesti do gubitka interesovanja investitora za razvoj energetske infrastrukture, oslabiće energetsku bezbednsot zemalja EU. Kao drugo, ovakve inovacije mogu da nanesu udarac dugoročnim ugovorima između isporučilaca i potrošača gasa iz cevovoda. Kao što se zna, upravo dugoročni ugovori za isporuku energenata i gasa u prvom redu osnova su energetske bezbednosti. To pruža osnove investotiru da planira svoja ulaganja u infrastrukturu i ekspluataciju resursa.

Stav Brisela za sada nije do kraja određen. Uporedo sa tim, ističu eksperti, razumevanje među predstavnicima evropskog biznisa jača. Kao prvo, alternative ruskim energentima u Evropi nema. Kao drugo, sa ruskim principom – interesi isporučilaca, tranzitera i potrošača goriva treba da se podjednako poštuju – teško je sporiti. Znači treba misliti o nekakvim izuzecima, smatra ekspert Instituta za energetiku i finansije Sergej Kondratjev.

Kompromisnih varijanti može da bude nekoliko. Najvažnije je što zakonodavstvo EU treba da reguliše gorivno-energetsko tržište samih zemalja članica EU, a ne zemalja isporučilaca. Jedan od takvih ustupaka može da postane povlačenje ruskih izvoznih transnacionalnih cevovoda, kao što je Severni tok i Južni tok iz važenja trećeg energetskog paketa.

Da li će Moskva ubediti Brisel? Kako pokazuje aktuelna situacija na gorivnom tržištu, za Evropu će biti bolje da odustane od diskriminacionih zahteva prema Rusiji – energetika je tradicionalno u centru našeg ekonomskog partnerstva.