Neoliberali protiv pragmatičara

O ulozi država u globalnom svetu dva dana raspravljali su političari i eksperti na ekonomskom samitu u Minhenu prošlog vikenda. Nešto kao žalopojka zazvučala je uoči foruma izjava britanskog premijera Dejvida Kamerona. Stanovništvo, po njegovom uverenju, treba manje da se nada u državu, a više u sebe. Da li se vidi globalna tendencija odustajanja države od većine socijalnih obaveza? Temu razmatra analitičar Sergej Guk i eksperti – direktor instituta zaprobleme globalizacije Boris Kagarlicki i profesor nemačkog unizverziteta Padeborn Arno Klene.

Parola – sloboda ili paternalizam – nije nova. Oseća se da je finansijska kriza dotakla SAD i EU mnogo dublje nego što se obično smatra, kada se oni trude da se izbave od takvog tereta kao što je briga o siromašnim i bespomoćnim članovima društva. Ludvig Erhard – ikona pristalica socijalističke tržišne ekonomije – takođe je smatrao da svako treba da bude krojač svoje sudbine. Samo sa jednom ogradom: država treba da se pozabavi o stvaranju povoljnih uslova. Šta se dešava u realnosti? Odgovara nemački profesor Arno Klene.

Moja ocena je da vlade većine zemalja Evrope danas pokušavaju da se izbave od državnih socijalnih obaveza. Sa druge strane, ono stalno subvencioniše, na primer, banke, velike koncerne, između ostalog i pojedina strana preduzeća. Uprincipu reč je o preraspodeli: teškoće za niže slojeve, dobit za više.

Bivši direktor MMF Stros-Kan nešto pre odlaska govorio je o tamnoj strani globalizacije – ogromnoj i rastućoj provaliji između bogatstva i bede. I pozvao je da se ne dozvoli da se nevidljiva ruka neregulisanih rizika pretvori u nevidljivu pesnicu.

U praksi neoliberali realizuju drugi princip koji ne objavljuju: svi su jednaki, ali postoje kategorije koje su „jednakije“ od drugih. Mišljenje Borisa Kargalickog, direktora instituta za probleme globalizacije:

Čitava aktuelna kriza pokazuje ništa drugo do bankrotstvo neoliberalnog ekonomskog modela. Pri čemu čitavog u celini. On je doveo do sužavanja tržišta i pada kupovne moći zaposlenih.

Hvaljena sloboda izbora se pretvorila u finansijski krah za milione Amerikanaca, koji su postradali od krize na tržištu nekretnina.