Pobunjenici u Libiji mole za hleb, oružje i novac

Libijski pobunjenici nemaju od čega da žive i ratuju. Ministar finansija samoproglašenog prelaznog Nacionalnog saveta saopštio je da su se resursi iscrpli i da je hitno potrebna pomoć međunarodne zajednice. Pobunjenici otvoreno mole da im se daju sredstva Gadafijeve vlade zamrznuta u zapadnih zemaljama, što saveznici ne žure da učine zbog pravnih i političkih posledica.

Revolucija u Libiji može da se zagrcne. I ne toliko zbog vojne nemoći pobunjenika, koliko zbog odsustva snabdevanja i razorenosti već osvojenog ističnog dela zemlje. Tu nije deleko od pobuna zbog gladi i pljačke, smatra Aleksej Vasiljev, direktor Instituta za Afriku RAN.

Sada je u Libiji nastala pat situacija. Ratna dejstva pomoću aviona, raketa NATO-a nisu dovela do pobede pobunjenika, koji se podčinjavaju privremenom takozvanom prelaznom Savetu u Bengaziju. I ako se ta stvar otegne, postavlja se pitanje: kako osigurati normalan život istočnog dela Libije, nad kojim su pobunjenici uspostavili skoro potpunu kontrolu.

IZmeđu ostalog, ima pitanja za same pobunjenike povodom toga kako oni troše novac. Još na početku sukoba pobunjenici su uzeli preko pola milijarde dolara iz odeljenja Centralne banke Libije u Bengaziju. Osim toga, SAD su objavile da izdvajaju pobunjenicima 53 i po miliona dolara za humanitarne potrebe i još 25 miliona za civilnu opremu – kamione, cisterne, vozila hitne pomoći. Još velikodušniji su bili libijski susedi iz regiona. 177 miliona dolara za neodložne humanitarne ciljeve pobunjenicima je obećao emir Kuvajta. Istina, ne zna se da li su sponzori uplatili taj novac.

Operacija prinuđivanja Gadafija na "demokratiju" postaje sve skuplja. Po nekim ocenama, zemlje zapadne koalicije ona je koštala već 4 milijarde dolara. I brojčanik se i dalje vrti. A koliko će još zatrebati – ne može se izračunati. Radi poređenja – Tunis i Egipat, koji su relativno mirno preživeli revolucije, dobiće samo od zemalja Velike osmorke 20 milijardi dolara. Obnova čitave infrastrukture Libije može da košta mnogo više – može biti reči o sto i više milijardi, govore analitičari. A to je već uporedivo sa troškovima za spasavanje Grčke od bankrotstva.