Savet bezbednosti sapleo se o Siriju

SB UN sapleo se o nacrt rezolucije o Siriji. Glasanje o dokumentu koji su predstavili Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Portugalija uz podršku SAD nije podržano. Rusija i Kina su stavile do znanja da on nema šanse da prođe. Taj stav su podržale Južna Afrika, Indija i Brazil.

Juče su autori projekta izjavili da su revidirali sadržaj prvobitne rezolicije kako Rusija i Kina ne bi mogle da je blokiraju. Međutim, po rečima ruskih predstavnika, dokument je bio promenjen neznačajno. On osuđuje vladu Sirije za korišćenje sile protiv civilnog stanovništva, ali više ne sadrži pozive o uvođenju embarga na isporuke oružja ili uvođenju sankcija. U nacrtu takođe postoji tačka o sprovođenju nezavisne istrage ubistava izvršenih prilikom gušenja antivladinih demonstracija. U njemu se ističe da ako se slično nastavi, ova dejstva će moći da se ocene kao zločini protiv čovečnosti.

Ipak ova varijanta rezolucije izazvala je kod Moskve i nekih kolega iz SB UN ozbiljne sumnje u svrsishodnost njenog usvajanja. Postoje bojazni da mešanje u sirijski konfikt može naprotiv da zaoštri situaciju u ovoj zemlji. Kako je izjavio stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, destruktivne opozicione snage Sirije koje se ne odlučuju za sada ni na kakav dijalog sa vlastima, mogu nepravilno da shvate rezoluciju SB UN.

Ekspert za Bliski Istok, istoričar orijentalista Vladimir Ahmedov u intervjuu za Glas Rusije skrenuo je pažnju na drugu potencijalnu opanost za situaciju oko Sirije.

Navodi na opreznost što je još pre iznošenja nacrta ove rezolucije u SB UN i Francuska i Velika Britanija izjavila o nelegitimnosti režima Bašara Asada. Tačnije, kada ova rezolucija bude usvojena, stvoriće se uslovi da sve više zemalja potvrđuje nelegitimnost ovog režima na osnovu usvojenog dokumenta UN.

A to će već značiti novi talas napetosti oko Sirije, kao i signal da u unutrašnji konflikt mogu da se mešaju strane države. Još jedan ekspert, orijentalista Irina Zbjageljska smatra da je štetna pojava antisirijske rezolucije pošto je Zapad slobodno interpretirao rezoluciju SB UN o Libiji.

Kao što se zna, Rusija se suzdržala od glasanja o rezoluciji 1973 za Libiju, nije uložila veto. To je dalo mogućnost za početak operacije formiranja zone zabranjenog leta. Ali zemlje NATO-a faktički su napustile okvire mandata SB UN. Sada se izbacuje rezolucija o Siriji, koja takođe treba da ukaže prilično oštar pritisak na ovu državu. Bojazni da to može da dovede do novih vojnih dejstava u regionu, navode Rusiju da istupi protiv. Moskva, kao i Peking, polazi od toga da Bašar Asad ima još mogućnost da aktivnije pokreće planirane reforme, da stupi u politički dijalog sa opozicijom i da reši probleme političkim putem. Treba postići pokretanje takvog procesa, između ostalog uz međunarodno psoredništvo. To je očigledno mnogo perspektivnije nego vršiti snažan pritisak na unutrašnji konflikt u Siriji preko rezolucije SB UN.

Posle zatvorenog zasedanja SB UN ni precizni datum novih konsultacija, ni rokovi glasanja o trećoj varijanti nacrta rezolucije nisu bili navedeni. Moguće da će rusko-kineski stav da se sirijska kriza ne rešava u SB UN, već pomoću zainteresovanih strana konflikta nailazi u UN na sve veće razumevanje.