Internet - snažan politički faktor

Internet je prestao da bude komunikaciona sredina i pretvorio se u snažan politički faktor. Onaj ko to ignoriše, ništa ne razume od savremenog života. Takvu izjavu dao je Dmitrij Medvedev za vreme diskusije o mogućnim pravcima razvoja Interneta. Tema budućnosti svetske mreže bila je jedna od ključnih tema u petak, 17. juna na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu.

Bez razmatranja događaja u internet-prostoru u poslednje vreme ne prolazi ni jedna velika diskusija. Danas Internet ne samo da se menja sam, već i diktira nova pravila igre, smatra Dmitrij Medvedev.

Ako se budemo odnosili prema Internetu kao prema kompleksnoj pojavi, ako budemo mislili na budućnost, tada ćemo naći i rusko mesto u Internet sredini. U svakom slučaju zadovoljan sam time što smo mogli da izađemo na ovu ideju, vezanu za registraciju domena gornjeg nivoa, imam u vidu RF. Meni se čini da je to stvorilo svojevrsno mesto za ruski Internet. I obogatilo Internet u celini.

Strani eksperti koje je anketirao Glas Rusije istakli su da je priznanje snage uticaja Interneta i njegove uloge u razvoju zemlje od strane vlasti pozitivan korak. Predsednik korporacije Gugl Erik Šmidt u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije istakao je da su investicije u telekomunikacije i savremene digitalne tehnologije zalog razvoja ljudskog kapitala u našoj zemlji. I u Rusiji, po njegovom mišljenju, dovoljno je resursa i potencijala da se aktivno razvija ova grana.

Iskreno verujem u ključni značaj razvoja tehnologija brzog i pežičnog dostupa mreži. Internet će otvoriti nova radna mesta.

Erik Šmidt je istakao da su IT-istraživanja koja izvode ruski univerziteti vrlo visokog nivoa.

Ali Rusija ne može jednostavno da kopira zapadno iskustvo, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije ministar za veze i telekomunikacije Igor Ščegolev.

Mi, između ostalog, razvijamo projekat satelitskog Interneta. Naravno, satelitski Internet ne omogućava da se dostignu iste brzine koje se dostižu vrlo dobrom optikom. Ali sa druge strane, to će omogućiti da se za razuman novac obuhvate ogromne teritorije naše zemlje i da se smanji onaj digitalni informacioni jaz koji sada postoji među našim regionima.

Jedinstveni po razmerama inovacioni projekat  koji prenosi svu tehnologiju trgovine na malo na savremenu elektronsku bazu, predstavio je šef koroporacije Rosnano Anatolij Čubajs. Reč je o takozvanim radiofrekventnim oznakama. Ova tehnologija se testira u mnogim zemljama, između ostalog u Rusiji.

To je prodavnica u kojoj se tradicionalni, očigledno zastareli štrih-kod menja RFID – karticom koja beskontaktno fiksira sve podatke o proizvodu i na isti način prenosi informaciju o njegovoj ceni i činjenici kupovine. Ako se sasvim pojednostavi situacija, u prodavnici nestaje potreba za kasirom. I pojavljuje se kvalitativno nova tehnologija, kada kupac dođe, uzme namirnice koje želi i ode.

Kao što se zna, jedan od glavnih zadataka Međunarodnog foruma u Peterburgu je uspostavljanje poslovnih kontakata sa stranim partnerima, spremnim da investiraju sredstva u rusku privredu. I zato izjava Dmitrija Medvedeva o aktivizaciji privatizacije naišla je na živo razmatranje finansista.

Ništa manje burno razmatranje u kuloarima fonda nije izazvalo ni samnjenje Jedinstvenog socijalnog poreza, o čemu je govorio Dmitrij Medvedev. Novost su biznismeni dočekali aplauzom. Predsednik Rusko-američkog saveta za poslovnu saradnju David Jakobašvili mada i smatra ovu odluku vlasti polovičnom, ipak mili da će smanjenje poreza omogućiti da se izbegne odlazak kompanija u senku.

Visoka stopa socijalnog poreza gura biznis u sivu šemu. Šteta ako ljudi pređu opet na koverte. U izvesnom trenutku veliki deo kompanija je ipak izašao iz toga. I aktualno smanjenje poreza pomaže da se održi ta tendencija.

U okviru Peterburškog foruma takođe se aktivno razmatra formiranje Ruskog fonda direktnih investicija. Preko njega dražva je spremna da podeli sa stranim investitorima rizike ulaganja u nove projekte. Završi akord radnog dana foruma bilo je potpisivanje sporazuma između Ministarstva finansija Rusije i Vnešekonombanke, sa jedne strane i Međunarodne finansijke korporacije sa druge – o formiranju fonda kapitalizacije banaka. Razmere fonda će dostići 300 miliona dolara.