U svetu može početi drugi talas svetske krize

Cvetsku ekonomiju očekuje „idealni juriš“, čija će moć u potpunosti moći da se oseti već kroz dve godine. Ovo je izjavio vodeći američki ekonomista Nuriel Rubini, koji je ranije već predskazao krizu 2008. godine. S istim takvim upozorenjem nastupio je i ruski ministar finansija Aleksej Kudrin na Peterburškom ekonomskom forumu.

Ključni problemi evrozone danas su politička nestabilnost na Bliskom Istoku, opadanje ekonomskog razvoja u Kini, stagnacija u Japanu i državni dug u SAD, ističu mnogi vodeći analitičari. U međuvremenu Evropska konfederacija sindikata organizuje danas u Luksemburgu demonstracije protiv nepravedne podele teškoća krize.

Sindikati se zalažu protiv paketa „Evro plus“, koji su u martu odobrili lideri 17 zemalja evrozone. Ovaj dokument nanosi snažan udarac prosečnim Evropljanima insistira predsednik evropske konfederacije sindikata Ignasio Fernandes Tošo.

Dolazi do mešanja se u oblastima kao što su lični dohoci, kolektivni pregovori, penzije, što po našem mišljenju predstavlja prerogative nacionalnih vlada i socijalne politike svake zemlje ponaosob. Osim toga, postoji isto takvo mešanje u gruboj formi i usmereno na naglo pogoršavanje položaja radnika. Ako se povrh toga, vladinim planovima sve ovo realizuje u praksi, to će predstavljati ozbiljan korak unazad, kako u borbi s krizom, tako i u zašititi socijalih prava u Evropi.

Vođa evropskih sindikata predlaže kompromisnu varijatu – spajanje umerenog porasta ličnih dohodaka i čuvanje radnih mesta. Međutim, glavno je uvođenje poreza na finansijske operacije za banke. Upravo one, smatra Tošo, treba da nadoknade štetu, koju su pričinile evropskim ekonomijama. Inače će se masovne akcije protesta širiti. Danas su već zahvatile čitav iz evropskih zemalja – Španiju, Portugaliju, Irsku i Grčku. Na redu su Italija i Francuska. Međutim, za Evropsku uniju izlaz je samo jedan – da se ljudi odreknu onoga što su svi navikli da nazivaju socijalnom državom i da se stežu kaiševi ili da se i dalje prave da se ništa ne dešava i naduvavaju nacionalni budžeti, uveren je rukovodilac Centra za politička istraživanja Ekonomskog fakulteta RAN Boris Šmeljov.

Potpuno je očigledno da je u sadašnjim ekonomskim uslovima sasvim moguć novi talas ekonomske krize u evropskim državama. I glavni uzrok je to što su rashodi veći od prihoda. A da bi se oni uskladili države moraju ukinuti mnoge svoje socijalne programe. To znači da ćemo za 2-3 godine videti potpuno drugu Evropu u kojoj će stabilnost i mir biti zamenjeni jakim socijalno-političkim pokretima protesta. Međutim, to ništa ne može da promeni, zato što ekonomija ovih zemalja ne može da izdrži toliki pritisak na državni budžet. Da li će EU usled toga biti dovedena na ivicu opstanka ili neće – pokazaće vreme.

Zasad je Grčka najbliža ovoj ivici. Situacija u zemlji je uznemiravajuća, ali zasad postoje šanse da se izbegne krah. Zanimljivo je da defolt preti i SAD: vlada ima u rezervi samo 40 dana kako bi povećala plafon državnog duga. Međutim, sami Amerikanci ne pozivaju na stezanje kaiša i ne štrajkuju. A u svetu ljudi pokušavaju da zaborave do čega je već doveo američki spokoj 2008. godine: mnogo je spokojnije pozivati Špansku na štednju i nagađati dan grčkog defolta.