Fukušima-1: tajno postaje javno

Oštećena konstrukcija bila je uzork martovske havarije na Fukušimi-1, rekli su novinarima Vol Strit Džornela bivši i aktivni inženjeri operatora japanske nuklearne centrale, kompanije Tokio elektrik pauer. Stručaci tvrde da su na Fukišimi nepravilno raspoređeni havarijski dizel-generatori i centrale.

Samo polovina uređaja koji odgovaraju za predaju električne energije sa generatora na sisteme hlađenja reaktora bila je dobro pričvršćenja, ističu stručnjaci Tokio elektrik pauer. Ostali su bili srušeni u zemljotresu i cunamiju, što je i dovelo do velikog procurivanja radijacije.

Indikativno je da se na dva reaktora zlosrećne nuklearne centrale, kao i na sve četiri Fukušime-2 koristila obnovljena konstrukcija. Zato se za vreme katastrofe sistem za hlađenje nije isključio i energetski blokovi su se gasili redovno u havarijskom režimu. Što se tiče ostalih, najstarijih reaktora Fukušime-1, inženjeri Tokio elektrik pauer kažu da je kompanija decenijama imala mogućnost da ih modernizuje. I nisu to učinili zbog neopravdane samouverenosti, neophodnosti da se štede sredstva i zbog slabog regulisanja.

Jedan od razloga zašto tragedija Fukušime zahteva brižljivu analizu je to što kataklizme slične vrste mogu da prete drugim zemljama. Na primer, u SAD postoji na desetine reaktora čiji je rok službe premašio 30 godina. I više od 20 je iste konstrukcije kao i Fukušima, razrađene u američkoj kompaniji Dženeral Elektrik. U njihovom projektovanju uzimane su ozbir mogućnosti havarije jednom u sto godina. Ipak realnost se ispostavila surovijom, istakao je u intervjuu za Glas Rusije glavni urednik lista Nuklearna strategija Oleg Dvojnikov.

O vrovatnoći izlaska iz stroja postoji mnogo metodika. Ako se orijentišemo na teorijske razrade, to je jednom u sto ili 300 godina. A život pokazuje da svakih 20 godina postajemo očevidci veliki havarija sa izlaskom radijacije van granica zemlje. To je već statistika, to se ne ponavlja prvi put. Zato uskoro povodom starenja fondova, zgrada i objekata realno je očekivati ponavljanje sličnih tragedija.

Čini se, svi ti uzroci su na površini. Tim pre opasnost je postala očigledna posle japanske katastrofe koja je potresla svet. Ipak u SAD zastarele reaktore ne žure da zaustave. Američke vlasti je moguće razumeti: takav korak zahteva ozbiljnu pripremu, smatra Oleg Dvojnikov.

Nuklearne centrale su vrlo složeni organizaciono-tehnički objekti koji su povezani sa socijalnim problemima regiona. Neophodno je stvaranje dodatnih kapaciteta, koji će proizvoditi električnu energiju. Mislim da su se SAD trgle posle događaja u Japanu. One će sada revidirati svoje projekte.

Bez obzira na iste teškoće, u Nemačkoj i Švajcarskoj već su zaustavili stare reaktore. Mada, naravno, razmere evropskih zemalja su neuporedive sa SAD ili Rusijom. Za velike zemlje sveta, kako je više puta podvlačila Moskva, alternativa nuklearnoj energetici i skorije vreme ne postoji. Tako da u prvom redu treba govoriti o razradi globalnog sistema bezbednosti na nuklearnim objektima.