Libijska priča: od bombi ka diplomatiji

Pariz vodi pregovore s Moamarom Gadafijem. Kako je izjavio sin libijskog lidera Saif al-Islam u intervjuu alžirskom listu El Habar, vlasti njegove zemlje vode pregovore s vladom Francuske, a ne s protivnicima režima. Pariz indirektno potvrđuje činjenicu kontakta s Gadafijem: prema rečima šefa Ministrastva odbrane Francuske, stranama libijskog konflikta je vreme da počnu pregovore.

Saif al-Islam u svom intervjuu navodi reči predsednika Francuske, koje je on tobože rekao libijskom izaslaniku. Takozvani Nacionalni savet (vlada pobunjenika) je stvoren od strane Zapada. Bez podrške, novca i oružja, koje oni dobijaju spolja, metežnici ne bi mogli da opstanu. Što više, nateraće ih da obustave vatru, čim se Francuska dogovori s Tripolijem.

Mora da se kaže da su se slične izjave čule iz Pariza nekoliko sati pre objavljivanja  intervjua u El Habar. Ministar odbrane Francuske Žerar Longe je izjavio da će NATO obustaviti bombardovanja,  čim Libijci stupe u dijalog, a vojna lica sa obe strane se vrate u kasarne. Sledi rečenica, koja se ne čuje baš tako često od vojnog lica: ne postoji rešenje libijskog konflikta silom, - izjavio je šef Ministarstva odbrane.

Inače, ta vest nije prenerazila posmatrače. Informacije o pregovorima libijske vlade i ustanika bile su i ranije. Ne bi se reklo da su današnje vlasti imale nepomirljiv stav – sam Moamar Gadafi je izjavljivao o spremnosti za reforme. Dakle, sudeći po svemu, kamen spoticanja ostaje upravo sudbina  samog lidera Džamahirije, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije rukovodilac Centra francuskih istraživanja Instituta Evrope RAN Jurij Rubinski.

S francuske strane je ministar inostranih poslova Žipe aludirao da  zahtev ostavke Gadafija ostaje na snazi. Istovremeno su Francuzi istakli i formulu da bi Gadafi ostao u «susednoj sobi» – kao da u strukturi vlasti, a ne na vlasti. Dakle, činjenica očuvanja Gadafija u slučaju sporog političkog regulisanja ipak se predviđa. Samo nisu jasni uslovi. Međutim, iz Vašingtona se traži zahtev  da bi Gadafi nestao. To je  apsolutno neophodan uslov za regulisanje.

Međutim, od samog početka nije postojala sloga između Pariza i Vašingtona. Francuska je faktički istupala kao glavni inicijator sankcija, a zatim i vojnih akcija protiv Libije. SAD su tada više ćutale, ne želeći da se uvlače u novi Irak ili Avganistan. One su nerado bile na čelu operacije saveznika, i uskro su preneli komandu NATO-u. Danas, kada  je Francuska  sklona miru, stav Bele kuće se neočekivano promenio. To najviše podseća na poznate igre «zlog i dobrog» islednika. Samo su  Pariz i Vašington zamenili uloge. U principu, pitanje oduzimanja Gadafiju vlasti već je rešeno. «Dobra Francuska», kako se saznalo, spremna je da obeća pukovniku neke garancije: da deblokira  deo  njegovih i njegove  porodice računa, kao i pomoć da u slučaju mirnog odlaska izbegne Haški tribunal. Moguće je da će libijskom lideru dozvoliti da ostane u zemlji.

Podsetimo da još na majskom samitu osmorice u francuskom Dovilu lideri su se složili: u novoj Libiji za Gadafija nema mesta. Istovremeno je Moskva više puta potvrđivala svoj stav: rešavati sudbinu zemlje mora libijski narod, vlasti i pobunjenici moraju da počnu pregovore. Kako je rekao nedavno šef MIP RF Sergej Lavrov, naivno je računati da će ukoliko Gadafija uklone, di će se svi predati opoziciji. U svakom slučaju treba se dogovarati.