KR H-55

Ideja stvaranja hipozvučnih manjih strateških krstarećih raketa, koje u letu  zaobilaze  reljefna mesta na maloj visini,  pripada sovjetskim  vojnim inženjerima. Inače, kako je često bilo u SSSR-u, dobri predlozi i ideje su dugo čekali, ne nailazeći na realizaciju. Tako je bilo i sa krstarećim raketama. Tek kada je zapadna štampa počela da govori o stvaranju kod Amerikanaca nove klase raketnog oružja, takvu razradu je bilo odlučeno početi i kod nas, i to u dosta kratkom roku. Domaći program je bio realizovan s mnogo manjim troškovima i tačno u određenom roku: početak je sredina 1976. godine,  a kao naoružanje su rakete prihvaćene uoči nove 1984. godine. Raketa je dobila uslovni naziv – H-55, prema klasifikaciji NATO-a AS-15 Kent. Jedna od bitnih razlika ovih krstarećih raketa u odnosu na prethodne sisteme avijacionog oružja je primena novih načina navigacije. Ustvari  je to obezbedilo autonomni let KR nezavisno od dužine, vremenskih uslova itd. Nosači KR su avioni strateške avijacije – Tupoljev-95MS i Tupoljev-160. Strateška varijanta je sposobna da veoma precizno pogađa stacionarne mete na većoj udaljenosti. Svaki bombarder Tupoljev-95MS može da nosi oko 6 raketa  H-55. U dva odseka za bombe hiperzvučnog  Tu-160 može da se smesti 12 krstarećih raketa većeg dometa ili 24 obične krstareće rakete. U poslednjim modifikacijama ruskih krstarećih raketa domet se povećao na 5 hiljada kilometara. U oktobru 1999. godne su bila izvršena probna lansiranja najnovijih KR H-555, zatim je vlada odlučila da počne njihovu serijsku proizvodnju.