Kneginja Olga

Kneginja Olga jedina je žena od svih vladara imperije Rjurikoviča. Posle tragične pogibije muža, kneza Igora, Olga je stala na čelo kaznenog pohoda, u toku kojeg je bio spaljen grad Iskorostenj, prestonica drevljana, gde su pogubili Igora. Po Olginoj naredbi bilo je ubijeno 5000 drevljana. Pri tome Olga se bez preterivanja može nazvati prvim reformatorom. Njen muž je poginuo zbog neumerenih apetita prilikom uzimanja danka. I Olga se odlučuje da uredi sakupljanje danka i sistem prave.

Olga je psotala prva hrišćanka Rusije. 957. za vreme posete Konstantinopolju primila je hrišćanstvo od vizantijskog cara Jovana Cimishije. Vizantijskih car je imao određene planove za lepu rusku knjeginju. On nije imao ništa protiv da bude njen muž, što bi značilo savez između Vizantije i Rusije. Ali to nije bilo Olgi u planu. Ona je zamolila cara da joj bude kum, što je za Vizantiju bilo isto tako važna stvar. Posle krištenje vizantijski car, postavši kum ruskoj knjeginji, po crkvenim kanonima više nije mogao da pretenduje na ulogu mladoženje i shvatio je da su ga nadmudrili. Nadmudrila si me Olga, sve je što je mogao da kaže obmanuti vizantinac.

U trenutku krštenja Olga je trebalo da ima 65-70 godina. Tako da teško da je mogli biti reči o braku sa Jovanom Cimishijom. Rusija u periodu Olgine uprave nije ratovala ni sa jednom državom. Olga je ostala u istoriji kao proračunata, dalekovida, mudra vladarka ruske zemlje. Za vreme njene upravi nikakve prepreke za prihvatanje hrišćanstva nisu postojale. To je kasnije olakšalo zadatak krstitelju Rusije knezu Vladimiru, Olginom unuku. Za života i posle Olgine smrti, poštovali su je u narodu i nazivali Mudrom. Umrla je 11. jula 969. godine, bila je sahranjena po hrišćanskom običaju. Kasnije je pravoslavna crkva uvrstila Olgu među svetce.