Usamljeni terorista uopšte nije sam

Briselske birokrate imale su čime da se ponose. Statistika terorističkih akata izvršenih u EU se smanjuje, objavili su oni. Za čitavu 2010. godinu poginulo je 7 osoba u 249 napada. I tu, kao za baksuz, praznik je pomračio nepoznati Norvežanin po imenu Andrej Bering Brejvik. Čovek koji ni za šta kriminalno nije do sada sumnjičen. Pod budno oko norveške policije kao radikal on nije ni jednom dospeo. Tipičan usamljenik. Ali da li je on usamljen u svojim pogledima? Temu nastavlja komentator Sergej Guk i eksperti – doktor istorijskih nauka Valentin Falin i nemački pisac, član međunarodne komisije za istragu Osnovna prava i globalizacija Daniela Dan.

Kredo Brejvikovih dokumenata navodi na istorijske paralele. Citiramo: u toku naših operacija ginuće nevini ljudi koji su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Naviknite na to. Nemam nikakve zabrane na ubistvo sugrađana. Ozbiljnost našeg posla zahteva cinizam i pragmatizam. Kraj citata. Kao da je prepisano iz Katehizisa revolucionara propovednika ruskog terorizma Sergeja Nečaeva, koji je Dostojevskom poslužio kao jedan od prototipova za roman Besi.

Cilj Norvežanina je da probudi Evropu iz sna. Inače će se ona rastvoriti u najezdi tuđih rasa, običaja i kultura. Način je univerzalan – nasilje. Ubijati za početak svoje izdajnike, pre svega socijal-demokrate. Logika je jednostavna: pošto se revolucije vrše nasiljem, dovoljno je primeniti nasilje da se izazove revolucija.

Norveškog teriristu doktor istorijskih nauka Valentin Falin smatra proizvodom kulta sile.

Pravo kako država, tako pojedinih ličnosti da primenjuju nasilje postalo je filozifija, način mišljenja kod većine stanovništva. Ako se na televiziji prikazuje čitav spektar eksplozija, ubistava, teorističkih akata, i tako dalje, ako u školama nasilje ne nailazi na otpor, takvi poslenici, pojedinci ili u grupama, mogu da se pojavljuju. Ako rumunski predsednik opravdava napad Hitlera na SSSR, i on bi se pridružio tom napadu 2011. godine, onda to svedoči o tome da nije samo dno, već i da su vrhovi napadnuti tim zlom. Nasilje rađa nasilje, i ništa drugo ono ne može da rodi.

Nemački pisac, član PEN-kluba Daniela Dan smatra da je sa manifestom Norvežanina na 1500 stranica malo ko uspeo da se ozbiljno upozna. Ipak, nekakvi zaključci se nameću već sada.

Po mojim poslednjim podacima, on je verovatno imao kontakte sa nemačkim neoncistima. Pošto u svom manifestu navodi neke ciljeve u Nemačkoj. I ne može se sa sigurnošću tvrditi da nije pripadao neonacističkoj sredini. On je i ranije objavljivao svoje materijale na Internetu, po idejnom sadržaju bliske neonacistima. Zanimljivo je da je prva refleksna reakcija u Evropi bila: umešan je islamski fundamentalizam. A sada imamo posla sa hrišćanskim fundamentalizmom i njegovim nacionalnim podsticajnim motivima. Nameće se spontana pomisao: da li je ispravno što je Evropa prvo napravila EU i valutni savez, a ne politički, kulturni, ako želite socijalni savez sa zajedničkim vrednostima?

Mislim da desnoekstrmistička scena pomalo raznovrsna. Da li su tipični pogledi Norvežanina? Ovde ne bih žurila sa zaključcima. Takva realizacija ideja u praksi za aktualnu Evrpu za sada nije tipična. Izaziva zabrinutost to što se nad nas nadvisilo.

Vlasti velikih evropskih gradova su u panici. Odlično se zna da su na ništanu bombaša veliki aerodromi, značajne građevine kao što je Ajfelova kula u Parizu ili Koloseum u Rimu. Obični građani, ne bez pomoći medija, žure da otpišu terorističke akte na islamske teroriste. Ali zavnični podaci EU su sledeći: 99,6% svih atentata u Evropi ne vrše oni. Tako da omiljena fraza islamofoba: „nisu svi muslimani teroristi, ali skoro svi teoristi su muslimani“ ovde je potpuno promašena.