Ekonomija EU u očekivanju finansijskog infarkta SAD

Katastrofalne posledice predviđa direktor MMF Kristin Lagard u slučaju tehničkog defolta SAD. Fiskalni šok u SAD mogao bi da nanese štetu ostalom svetu, smatra ona. Niz evropskih eksperata plaši se panike na međunarodnim finansijskim tržištima, koju može da isprovocira krah američkih dužničkih obveznica. Rezultat bi bila nagla kolebanja kursa evra. I krah ekonomija problematičkih zemalja na čelu sa Grčkom. Drugi smatraju da do toga neće doći – SD će se izvući i ovog puta. Temu razmatra analitičar Sergej Guk sa ekspertima – članom Nacionalnog bankarskog saveta Pavelom Medvedevom i nemačkim profesorom Hansom Heningom Šrederom, rukovodiocem istraživačkog projekta Finda za nauku i politiku.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic ne plaši se tehničkog defolta u SAD. Teorijski, objašnjava on u intervjuu za nemački nedeljnik Cajt, centralna banka može da odštampa bilo koju količinu para. Pitanje je samo u ceni koja bi za to morala da se plati: kakav će biti nivo inflacije, devalvacije, koliko će oslabiti dolar.

Član Nacionalnog bankarskog saveta Rusije Pavel Medvedev uveren je da tehničkog defolta neće biti. U samoj Evropi na dešavanja sa druge strane Atlantika gledaju sa izvesnim oprezom. Ali tržišta, mada su se i malo spustila, za sada nisu u panici. Iz razloga koje je naveo nemački ekspert, profesor Hans Hening Šreder.

Američka ekonomija, mada je u dugovima do guše, u svojoj osnovi je zdrava. Konflikt je izazvan političkim dugovima. On se može prevladati i polazim od toga da će kompromis biti pronađen. Ali ako ipak jedinstvo ne bude postignuto u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi posledice mogu da budu teške. Banke će pretrpeti gubitke sa ekstremnim posledicama, koje smo već imali 2008. godine. Ali ja ipak polazim od toga da će političke grupacije doći do kompromisa.

Stabilnosti evra, po mišljenju profesora Šredera, u datom trenutku ništa ne ugrožava. Što se tiče problematičnih zemalja na čelu sa Grčkom, bankrotstvo je za sada sprečeno. Sada je reč o takvom razvoju ekonomije pri kojem će Grci izaći iz teškog deficita i neće živeti iznad mogućnosti.

Ekonomski autoritet Džozef Stiglic vidi koren zla u politici prema bogatima. Oni ne podležu kontroli, skoro ne plaćaju poreze i u proteklih 12 godina su prisvajali svu ekonomsku dobit. Citiramo: U našem aktualnom političkom sistemu, smatra on, bogataši u principu mogu da kupe onu politiku koju žele, preko predizbornih priloga, lobiranja i slično. Korisnije im je da investiraju u vašingtonsku politiku nego u realnu ekonomiju.