NATO se plaši ruskih raketa

SAD pozivaju Tursku da ne kupuju ruske protivavionske komplekse S-300 i prete prekidom sradnje i ozbiljnim pogoršanjem odnosa. Vašington tvrdi da ovaj posao dovodi u pitanje tajne NATO-a.

Tender za kupovinu protivavionskih kompleksa za sisteme nacionalne PVO Ankara je raspisala još 2005. godine. Koliko je on važan za Tursku objašnjava direktor Centra za analizu strategija i tehnologija Ruslan Puhov:

Turska sve do nedavno praktično nije imala srdstva PVO. A uzimajući u obzir to da zemlja igra vlo važnu ulogu u regionu i da aktualni predsednik ima ambicije da učini Tursku regionalnim liderom, naravno, problem naoružanja, između ostalog sredstava PVO postaje vrlo važan.

Između ostalog, jedini konkurent S-300 su na tenderu američki kompleksi Patriot-PAK-3. O karakteristikama S-300 govori ruski ekspert Viktor Litovkin.

To su nesumnjivo najbolji kompleksi u svojoj klasi. Kao prvo, oni imaju najveći domet, obaraju sve što leti. Njihova bojeva glava je usmerena upravo na bojevu glavu druge rakete. Američki Petriot ima bojevu glavu koja udara u telo rakete, i zato bojeva glava oborene rakete može da doleti do cilja. Kako bi se zaštitio neki cilj, dovoljno je jedan S-300, a kompleksa Petriot PAK-3 potrebno je četiri. Radi se o tome što PAK-3 startuje sa kose ravni pod određenim uglom. Tačnije radi kružne odbrane treba pucati u sve četiri strane sveta. A rakete S-300 startuju vertikalno naviše i već u vazduhu se okreću na onaj cilj koji leti iz bilo kog pravca.

Američki eksperti govore da će saradnja ruskih sitema sa sistemima NATO-a dovesti do procurivanja tajnih informacija. Ipak to je daleko od istine, govore vojni analitičari koje je anketirao Glas Rusije. Svi sistemi rade autnomno, i ni o kakvoj vezi sa informacionom bazom NATO-a nema ni govora. Radi se o lobiranju svojih trgovaca naoružanjem, uveren je vojni analitičar Viktor Baranec.

Turska kao član NATO-a nalazi se na „povodcu“ SAD. I stariji brat pritiska Tursku, ukazujući joj prstom šta može da kupi, a šta ne. Tačno tako su SAD postupile u Maleziji, kada su tamo bile održavane vojne izložbe, i u Engleskoj, i u Francuskoj, Nemačkoj. Svuda glavnu ulogu igra suparništvo između SAD i Rusije. Pri tome SAD često primenjuju zabranjene postupke, između ostalog širenje lažne informacije o taktično-tehničkim karakteristikama našeg naoružanja. Sajsmešnije je da sada kada je Rusija počela ne samo da izvozi, već i da uvozi naoružanje, započele su vrlo ozbiljne rasprave u NATO-u zato što SAD sada diktiraju istoj toj Italiji, ili Francuskoj, ili Engleskoj i Nemačkoj koje obrasce vojne tehnike mogu da prodaju.

Eksperti ističu da Turskoj takođe može da se ne dopadne pokušaj SAD da naprave izbor za nju. Tim pre što je reč o nacionalnoj bezbednosti.