Poslednja Saakašvilijeva slamka

Nestručni pi-ar koji hrani revanšistička raspoloženja Tbilisija. Takvim rečima zvanični prestavnik ruskog MIP Aleksandar Lukaševič okarakterisao je rezoluciju Senata SAD usvojenu ovih dana o „okupaciji“ Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije.

Američki senatori su ponovo pokušali da podmetnu klip pod točkove razvoja rusko-američkih odnosa posle restartovanja, za koje je zainteresovan i Kremlj i Bela kuća. Rezolucija senata govori o neophodnosti poštovanja teritorijalnog integriteta Gruzije i osuđuje dejstva Rusije u Abhaziji i Južnoj Osetiji, koja je, de-fakto, zaštitila stanovništvo ovih zemalja od gruzijske agresije u avgustu 2008. godine. Rusko MIP smatra da reči o „okupaciji“ Abhazije i Južne Osetije nemaju faktičke ni pravne osnove. A izjave senatora izazvane su ili pravnom nestručnošću, ili otvorenim zanemarivanjem činjenica.

Pir tome, smatraju ruske diplomate, slični koraci nisu samo dežurni okreti u stranu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašavilija. Oni podstiču Tbilisi i njegovu težnju da govori sa Suhumom i Chinvalnom sa pozicija sile. To potvrđuje odbijanje Gruzije da potpiše mirovni sporazum sa Abhazijom i Južnom Osetijom. A upravo ravnopravni dijalog među suverenim državama kao što su Gruzija, Abhazija i Južna Osetija, omogućiće da se uspostavi mirovni proces i dostojni život u regionu.

Ova rezolucija ponavlja sve poznate klišee i nikakvog odjeka neće imati, smatra politikolog Mihail Aleksandrov.

Ona ponavlja stav zapadnih zemalja da Južna Osetija i Abhazija predstavljaju teritoriju Gruzije. U suštini, to je nastavak dugoročne linije Zapada, usmerene na to da se ne dopusti obnova pozcija Rusije na postsovjetskom prostoru. Zbog toga oni podržavaju različite antiruske režime na postosovjetskom prostoru, između ostalog Saakašvilijev režim. Pošto je ovaj režim pretrpeo ozbiljan poraz u sukobu 2008. godine, čime je demonstrirao neefikastnost antiruske politike na postsovjetskom prostoru.

Usvajanje rezolucije je bilo zamišljeno kao politički šou, i u tom kontekstu je besmisleno čekati od senatora neku logiku ili zdrav razum, smatra zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Andrej Klimov.

Sa tačke gledišta kome je to povoljno, to je pre svega način rešavanja unutarpolitičkih problema u samim SAD uoči izbora. Oni izvlače iz malog prsta sakakvu tematiku, istresaju je od naftalina, pokušavajući da je predstve kao nešto sveže i aktualno.

Drugo je pitanje što Mihail Saakašvili, čija popularnost u samoj Gruziji pada iz dana u dan, svaki dokument Vašingtona u svoju podršku prihvata kao poslednju slamku. Za nju se on grčevito hvata, kao za mogućnost da očuva ostatke imidža političara poštovanog na Zapadu. Samo ta slamka za davljenika nije najbolji način da ostane na površini. Tim pre u politici, ako se uzme u obzir da Zapad lako predaje slične saveznike prilikom izmene konstelacije, kao što se nedavno desilo sa egipatskim predsednikom Mubarakom i libijskim pukovnikom Gadafijem.