Glasni odjek predmeta Brejvika

U Oslu su održane prve sahrane poginulih usled najkrvavijih terorističkih akcija u istoriji Norveške, čije je žrtve, prema poslednjim podacima, postalo 77 ljudi. Islednici su sproveli drugo saslušanje Andresa Brejvika i saznali da je taj pored izvršenih u Oslu eksplozije i masakra na ostrvu Uteja planirao napade na kraljevski dvorac i zgradu Norveške radničke stranke. Važno je da se shvati da li je Brejvik imao pomoćnike i da li postoji još neka opasnost. Postavljaju mu pitanja u vezi sa prikupljenim poslednjih dana informacijama, kojih, prema rečima podicajaca, ima mnogo.

Posle 11. septembra 2001. godine javnost i specijalni resori zapadnih zemalja skoro automatski svrstavaju sve terorističke akcije u delatnost islamskih radikala. Međutim, realnost je donela gorko iznenađenje – najtežu terorističku akciju u istoriji Norveške je izvršio Evropljanin, hrišćanin. Ispalo je da Evropa nije spremna za domaći terorizam. I to ne samo sa  psihološke, već i organicione strane.

Prema zvaničnim statistikama Evropola – specijalnog resora, specijalno formiranog radi borbe protiv organizovanog kriminala u EU, - evropski separatisti u Španiji, na Korsici i Severnoj Irskoj u periodu od 2006. do 2010. godine su izvršili 1750 od 2139 terorističkih akcija. Ekstremisti, koji ispovedaju islam, samo 9. Policija i specijalni resori reaguju na nešto, što im se čini čudno u ponašanju Arapa. U slučaju Brejvika je sve drugačije – čistokrvni Norvežanin je mogao godinama da kupuje tone hemikalija, otvoreno izražava na Internetu svoje ksenofobske poglede i planove, naoružava se. Čuvari reda nisu reagovali na to, mada su imali signale – Interpol je on zainteresovao još u martu.

Andres Brejvik -  pravi Arijac -  okretao se u finom društvu. On je obrazovan, stasit, plavokos, plavih očiju i, najzad, gurman je. Kako se saznalo, on se brinuo o svojoj spoljašnjosti: brada, koja izražava volju, rezultat je  nekoliko plastičnih operacija. Brejvik se bavio bodibildingom.

Ustvari je on klasičan nacista. On je računao da će postići svoe ciljeve – spasavanje bele rase i evropske kulture putem terora. Doduše, za razliku od nemačkih nacista Brejvik nije antisemit. U borbi protiv svetskog halifata on poziva svet da se ujedini: on  istupa za savez Evrope s Rusijom i Indijom, kao i Srbijom. Međutim, Brejvik se okomio ne na spoljne neprijatelje, nego svoje sugrađane i sopstvenu zemlju. Na takav način je on hteo da reklamira svoju Deklaraciju nezavisnosti Evrope. Prema mišlenju šefa katedre politikologije Državnog univerziteta – Visoke škole ekonomije Leonida Poljakova, taj manifest bi u svakom slučaju privukao pažnju.

Mislim da  ideje, koje je Brejvik izneo u svom manifestu 2083, svojevrstan rezime, rezultat razmišljanja mnogih zapadnih Evropljana o toj temi.  Što da se radi s rastom migracije iz Afrike i Azije? Šta da se radi s rastom prisustva islamske religiozne kulture u gradovima Evrope? Šta da se radi sa smanjivanjem evropskog stanovništva? – rekao je on u intervjuu Glasu Rusije.

Ne vredi očekivati 60-godišnji religiozni i rasni rat, koji je proglasio Brejvik. Evropa stari i objektivno ne može da opstane bez strane radne snage. Ona se trudi da nađe način integracije imigranata, naročito novih: zabranjuje nošenje hidžaba, uvodi kvote za ulazak, jezičke ispite. Neki evropski  politikolozi smatraju idealnom varijantom razvoja događaja uređivanje kontinenta na osnovi rasnih, nacionalnih i religioznih kantona, skoro kao u Švajcarskoj. Samo će u njima živeti ne samo domoroci, već i doseljenici. Pitanje multikulturalizma je za sada daleko od rešenja. Ono može da bude objavljeno zatvorenim, ali od toga neće biti lakše.