Spasavajući Grčku, Nemačka spasava sebe i zonu evra

U Evropi se zahuhtava drugi čin grčke drame. Prvi je zavšen izdvajanjem kredita od mnogo milijardi radi sprečavanja bankrotstva Grčke. Drugi čin pretpostavlja pružanje nove porcije sredstava, takođe u značajnom obimu, u skladu sa nedavno usvojenim paketom stabilizaiconih mera na samitu EU, ističe direktor ekonomskog instituta RAN Ruslan Grinberg.

To je veliki novac, to je sto devet milijardi evra. I čini se sve to kako bi se zaustavila panika. Odavno treba da vraćaju dugove i vraćaće ovim novcem. Spas je krajnje rešenje, kada je korisnik zajma potpuno bankrotirao. U svakom slučaju to je vrlo ozbiljna kriza. Za sada treba jednostavno umiriti finansijske špekulante, kako bi se smanjila kamatna stopa za grčke zajmove, i kako oni ne bi igrali na smanjenje. I ovde će morati da se troši i troši. Grčka mora ipak da poboljša svoje ekonosmke pokazatelje, pre svega deficit budžeta. Grci su već mnogo učinili za to, tako da sa optimizmom gledam u budućnost. Istina, nisam uveren da će oni brzo dostići takozvani mastrihtski kriterijum – troprocentni budžetski deficit uz unutrašnji bruto proizvod. Ali kreću se u ispravnom pravcu.

Vodeće evropske zemlje jednostavno ne mogu da dopuste pomisao o grčkom bankrotstvu. Između ostalog, nemačke banke, još više francuske, najveći su kupci grčkih hartija od vrednosti. Sa druge strane, sami Grci treba da pokažu zainteresovanst da zatežu kaiševe i prestanu da žive iznad mogućnosti.

Čime je opasan scenario grčkog bankrotstva? U slučaju da do njega dođe može da bude sahranjen veliki evropski san o formiranju jedinstvene Evrope sa jedinstvenom integrisanom ekonomijom i jakom valutom evro, koja uspešno konkuriše dolaru. Zato su za očuvanje stabilnosti u zoni evra zainteresovani svi, zato je i spasavaju svi, ističe Ruslan Grinberg.

Ovde gubi čitava Evropa, to je jasno. A Nemačka gubi, pošto je jakoj ekonomiji potreban jedinstveni ekonomski prostor. Spasavajući Grčku, Nemačka spašava sebe. I ona ima snage za realizaciju grčkog projekta. A u stuštini, ako sutra opet bude kriza, opet će pomagati, ističe ekspert. Što se tiče Rusije, ona je takođe zainteresovana za očuvanje stabilnosti u zoni evra, pošto Rusija ima kao devizne rezerve i dolare i evro.

Ali problem se sastoji u tome što su finansijski problemi Grčke samo vrh ledenog brega. Iza nje idu Irska, Island i Portugalija. Dalje Ppanija i treća ekonomija sveta Italija. Drugim rečima, iznad polovine teritorije Evrope visi demoklov mač ekonomske katastrofe. Šta više, mnogi eksperti već nagoveštavaju probleme u Francuskoj. A to je već ozbiljan udarac na Namačku, koja praktično staje jedna za sve. A koliko će resursi Berlina biti dovoljni da reše sve ove probleme, eksperti se za sada ne usuđuju da predvide.