Slučaj fotografa stigao do Ustavnog suda Gruzije

Ustavni sud Gruzije registrovao je tužbu pravobranilaca koji zahtevaju da se promeni Krivični zakonik zemlje. Na član 314 novinari, pravnici i političari su skrenuli pažnju posle slučaja novinara koji je u julu podigao mnogo buke. Na osnovu optužbe za špijunažu bilo je uhapšeno četvoro fotografa.

Godišnjica tragičnih događaja 2008. godine odgurala je u drugi plan skandal oko gruzijskih fotoreportera. Mada u suštini tu nisu postavljene sve tačke. Prošlo je skoro dve nedelje od trenutka kada je sud u Tbilisiju izrekao presudu Irakliju Gedenidzeu i njegovoj supruzi Natiji, Zurabu Kurcikidzeu i Georgiju Abdaladzeu. Oni su proglašeni krivim za špijunažu u korist Rusije. Ovaj član predviđa zatvorsku kaznu do 12 godina i ne sadrži nikakvu mogućnost pomilovanja. Ipak, svi optuženi fotoreporteri su priznali krivicu i dobili minimalne uslovne kazne.

Odmah se pojavila verzija da je sve to farsa i pokušaj Tbilisija da se otkupi od nevino oklevetanih novinara. Dogovor je takav: oni ćute o psihološkim i možda telesnim maltretiranjima, a specijalne službe pristaju na simboličnu kaznu. O kolosalnom pritisku na same optužene govorila je za Glas Rusije advokat Georgija Abdaladzea Eka Beselija.

Saakašvili nije mogao verovatno unapred da pomisli da će biti otopora od strane pravobranilaca i predstavnika medija. I međunarodni mediji su aktivno govorili i pisali o tome. A advokati optuženih su ćutali. Oni su potpisali izjavu da neće govoriti, zato što je to tajni slučaj. Rekli su im: vas će takođe uhapsiti ako budete govorili o tome.

Između ostalog, sama Eka Baselija očigledno bira reči, kako ne bi naškodila ni sebi, ni klijentu. A nova pitanja se i dalje pojavljuju. Tako se istražitelji čak nisu potrudili da provere verodostojnost takozvanih priznanja. Optuženi i primorani da sede u ćelijam anovinari mešali su datume, činjenice. To je odmah pokrenulo talas glasina o tome da su priznanja prosto iznuđena. Eka Beselija je ubeđena.

To su sve bajke. Saakašvili izmišlja da se nekakvi specijalni agenti nalaze u njegovom okruženju. On sve vreme izmišlja priče. Zatim se sam u njih upetlja. Nismo videli ni jedan slučaj gde je Saakašvili realno uhvatio ljude koji su radili za Rusiju protiv Gruzije.

Postoji verzija da su novinari koji su dobili uslovne kazne izneli specijalnim službama neke važne podatke: o stranim agentima, metodama predaje informacija, ličnim vezama i pravim korisnicima obaveštajnih podataka. Čitava priča se izduvala. Tražiti smisao u toj priči besmisleno je. A novinara nam je zaista žao. Profesionalni put, bar u okviru zemlje, za njih je zatvoren. I očigledno moraće da odu. Tamo gde Saakašvili, po jasnoj primedbi jednog stranog diplomate u Tbilisiju, ne boluje od paranoje.