NATO agresori pobili decu

U novom NATO bombardovanju u Libiji poginulo je preko 85 civila, uključujući 33 dece. Napad NATO avijacije nanet je na selo madžar, ističnije od Tripolija, saopštio je predstavnik predsednika Džamahirije, pukovnik Musa Ibragim. U samoj alijansi govore da su imali za cilj vojne objekte i ne potvrđuju informaciju o pogibiji civila.

Kao dokaz za svoje reči Ibragim je pokazao zapadnim novinarima srušene kuće, a državna televizija Libije pokazala je kadrove sa teško ranjenim Libijcima i unakaženim telima dece. Po rečima Gadafijevog predsednika, Napa koji je on nazvao klanicom trebalo je da prokrči put pobunjenicimaka Tripoliju. Povodom mnogobrojnih žrtava u zemlji je objavljena trodnevna žalost.

Ova tragedija bila je upečatljiva ilustracija svakodnevne surovosti NATO-a, rekao je u intervjuu za Glas Rusije libijski politikolog Saad Mana.

Tamo nema vojnih ciljeva, u tom regionu žive civili. Među žrtvama su žene i deca, i ukupan broj ranjenih još nije utvrđen. Nadam se da čitav svet može da vidi taj bespoštedni zločin, koji podseća na masovno bombardovanje civilnog stanovništva u Staljingradu od strane nacista. Po meni, snage NATO-a su se našle u ćorsokaku, iz kojeg ne mogu da izađu. Prvobitno su one mislile da će za 2-3 nedelje bombardovanja uspeti da postignu uspeh u Libiji. Ispostavilo se da zadatak nije tako jednostavan. Čak pomorska i kopnena blokada nije donela NATO pobedu. A surovosti koje se dešavaju danas, u dane za sve muslimane svetog Ramadana, pokazuju prosto očaj agresora.

Kao što se vidi, precizni napadi NATO-a isključivo po vojnoj infrastrukturi režima u Tripoliju o kojima je mnogo puta govorilo rukovodstvo alijanse, na delu se pretvaraju u tragediju za nevine ljude. Još krajem maja saznalo se da je samo Ministarstvo odbrane Kanade naručilo 1300 bombi sa laserskim navođenjem da ih iskoristi u Libiji. U te svrhe bilo je potrebno 130 miliona dolara. Ipak efektivnost NATO oružja i dalje izaziva velika pitanja. Ali najvažnije je što se libijski problem vojnim mešanjem spolja ne može regulisati u principu, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

U mnogome on se pojavio zato što su se SAD i njihovi najbliži saveznici, u prvom redu Francuska i Velika Brianije, umešali u građanski rat na teritoriji Libije. I bez obzira na dugotrajni period aktivnih vojnih dejstava, bitan uspeh nisu mogli da postignu. To je bilo sasvim očekivano. Samo vazdušnim napadima takav problem se ne može rešiti.

Još jedan slučaj pogibije civilnog stanovništva u Libiji svedoči: operacija NATO je sebe iscrpla i treba da bude završena, ističe vojni ekspert Viktor Litovkin.

Odavno je jasno da alijansa treba da prestane da učestvuje na jednoj od strana u građanskom ratu. Niko joj nije poverio da podržava opoziciju. Rezolucija 1973 to ne predviđa, zato NATO krši međunarodne zakone i pravila. A to što nove žrtve među civilima nisu mogle da se izbegnu, sasvim je zakonomerno. To nikada niko nije mogao da izbegne prilikom bombardovanja, tim pre kada se bombarduju naseljena mesta.

Međutim, među samim ustanicima napetost je dostigla vrhunac. U suštini, ni njima, ni Zapadu koji je stao na njihovu stranu, nije pošlo za rukom da postignu ni jedan od postavljenih ciljeva. To je postalo uzrok političke krize u redovima opozicije. Šef samoproglašenog prelaznog Nacionalnog saveta Mustafa Abdel Džalil raspustio je vladu i objavio da sakuplja novi kabinet ministara. Na to ga je, između ostalog, podstaklo nedavno ubistvo komandanta pobunjeničkih trupa Abdela Fataha Junisa pri nejasnim okolnostima.

Šef komiteta Državne dume RF za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da protivrečnosti u pokretu libijskih ustanika treba da se pojave neizbežno. Pri tome proces prelaska na demokratiju treba da izvojuje sam libijski narod. U svakom slučaju, svoje unturašnje probleme treba da rešavaju samo sami Libijci, a nova vlast, koja je došla na stranim bajonetima, teško da će biti legitimna.