Sedam ljudskih sudbina na fonu grandiozne bitke

23. avgusta u Rusiji započinje snimanje novog filma Staljingrad.

Ovaj datum je poseban u istoriji grada sa kojim je vezana okretnica u toku Drugog svetskog rata. 23. avgusta 1942. godine nemačka avijacija je započela bombardovanja Staljingrada, poginulo je mnogo stanovnika ovog velikog centra na Volgi. Ali to je bio samo početak pakla u kojem se našao grad, počev od leta 1942. godine pa do kraja zime 1943. godine. Svaka ulica, svaka kuća pretvorili su se u polje žestoke bitke između pripadnika Crvene Armije i fašističkih okupatora. Fašisti koji su upali u SSSR u junu 1941. godine došli su do Volge, ali tu, u Staljingradu, pretrpeli su veliki poraz, posle kojeg je započelo oslobađanje okupiranih ruskih teritorija i evropskih zemalja. Tako se 23. avgust, u znak sećanja na žrtve prvih avionskih napada i bombardovanja u gradu koji sada nosi naziv Volgograd, obeležava kao dan sećanja i žalosti.

U novom filmu, posvećenom ovoj krvavoj stranici Drugog svetskog rata, masovnih scena bitaka neće biti, uverava autor filma, poznati ruski režiser Fjodor Bondarčuk. Sažeta u oprugu ljudskih karaktera priča o odnosima ljudi, sukobljenih međusobno u tom tragičnom, herojskom i užasnom ratu, u kontekstu gigantskih događaja – to je tema našeg filma, tvrdi Bondarčuk.

To je priča o sedmoro ljudi koi su se našli u jeku događaja, govori režiser. Među njiam je 17-godišnja devojka koja ne napušta svoju kuću, zato što je tu sahranila sve svoje bližnje, susede, sve koji su živeli u toj kući ili se našli u njoj. Druga priča je vezana za sudbinu nemačkog oficira Kana koji je zaseo bukvalno dva metra dalje, u kući preko puta. Sa tom bitkom vezan je ogroman broj mističnih priča, dodaje Fjodor Bonarčuk. Zato što ljudski razum nije u stanju da shvati kako je uopšte bilo moguće izdržati takvu bitku.

Uek sam sanjao da snimim film o Drugom svetskom ratu, priznaje Fjodor Bondarčuk. Mislim da svaki režiser, pripadao on pravcu art-hausa ili mejnstrima, razmišlja nad herojskim stranicama nedavne istorije. A Staljingrad je sasvim fenomenalan primer hrabrosti.

Za snimanje filma Staljingrad Fjodor Bondarčuk se pripremao nekoliko godina. Mnogo puta je dolazio u ove krajeve i snimao svedočenja učesnika staljingradskih borbi... Jedan stariji čovek mu je rekao kako je kao sedmogodišnji dečak trčao pod mecima po ugalj, kako bi zagrejao kuću u vreme žestokih mrazeva. 80-godišnja starica se setila kako je kao 18-godišnja devojka živela u razrušenom gradu. Te priče su neprocenjive, smatra režiser i njegov koautor, scenarista Iljja Tiljkin, koi je više puta prepravljao scenario, bogatio ga scenama i događajima o kojima su govorili očevici i učesnici borbi.

Fjodor Bonarčuk je već odabrao snažan međunarodni tim glumaca i mesta za snimanje na otvorenom. Rad na filmu treba da bude završen krajem 2012, početkom 2013. godine, kada će se obeležavati 70-godišnjica Staljingradske bitke koja je trajala 220 dana i noći i završena je potpunim razbijanjem fašista.