Novi zahtevi Merkelove

Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je predsedniku Srbije Borisu Tadiću da očekuje da Srbija ne blokira formiranje albanskih institucija na severu Kosova, kao i da prekine da finansira tamošnje srpske institucije. Razgovor je, kažu upućeni,  bio neprijatan i mučan, i svi se u Beogradu slažu da su posle onoga što je Merkelova poručila Tadiću pred Srbijom dani teških odluka i da je situacija prilično loša.

Čak nikakvog govora o podeli Kosova ili specijalnom statusu za Sever nije bilo budući da je nemačka kancelaka insistirala na tome da je Kosovo nezavisna država do administrativnih prelaza ka centralnoj Srbiji i da Priština ima apsolutnu vlast na celoj toj teritoriji.

U praksi ispunjenje zahteva Angele Merkel značilo bi prekid veza države Srbije sa Srbima na severu Kosova, ukidanje finansiranja srbskih opština i ustanova i stavljanje Mitrovice pod vlast Prištine. Ali, to bi značilo i da bi vlada Hašima Tačija kontrolisala sadašnje administrativne prelaze i da bi Beograd morao da prizna carinske pečate države Kosovo i još mnogo toga tokom narednih pregovora.

Merkelova kaže da očekuje promenu stanja na terenu, ali ne nasilno, kako je probao Hašim Tači, već mirnim i demokratskim putem, što u stvari i jeste zvanična politika Srbije. Pretpostavlja se da će nemačka kancelarka sa pažnjom pratiti i reakcija Srbije na posetu hrvatske premijerke Jadranke Kosor Kosovu, koja na poziv Tačija zajedno sa hrvatskim privrednicima pokušava da preuzme ovo tržište vredno 360 miliona evra koje je do sada držala Srbija.

Ipak najjasnija je bila poruka da Srbija neće biti primljena u EU dok ne reši problem Kosova. Nemačka je, sa svoje strane, ovaj problem rešila tako što je priznala Kosovo, pa to valjda očekuje i od Srbije, jer, kako je naglasila Merkelova, EU ne poznaje granice. Uslovi koje je postavila Merkelova iz temelja su uzdrmali vladajuće strukture u Beogradu koje su se nadale da će hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića i  sprovođenjem političkih reformi, dobiti bar status kandidata za pristupanje EU ove jeseni, pred prolećne izbore, ali izgleda da su se svi njihovi planovi srušili najnovijim uslovima koje je postavila Nemačka.

Srbi sa KiM kažu da srpske institucije koje Merkelova naziva „paralelnim“ u sadašnjim okolnostima nemaju alternativu, i da bi njihovo gašenje dovelo do potpunog iseljavanja kosovskih Srba.

Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine Zajednice opština KiM kaže da Merkelova  traži regulisanje odnosa po modelu dve Nemačke, pri čemu zaboravlja da su u te dve Nemačke živeli Nemci, što ovde nije slučaj i da bi to sa strane Srbije značilo priznavanje samoproglašene kosovske nezavisnosti. Gašenje srbskih institucija dovelo bi do tihog egzodusa Srba s KiM, a što se tiče Euleksa, u državnom vrhu Srbije nema funkcionera, od predsednika Republike do ministra za KiM, koji nije kritikovao njihov rad.

Rada Trajković, poslanik Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova kaže da Srbi na KiM nemaju druge institucije osim srbskih u kojima mogu da reše pitanja prosvete, zdravstva, socijale. Te institucije zadržavaju srbski narod da se ne iseli s KiM. Kao poslanik u Skupštini Kosova ona tvrdi da su postojeće kosovske institucije diskriminatorske, jer ne mogu Srbima da obezbede ni sigurnost, ni opstanak na KiM.