Proces generalu Mladiću. Neki pravni i apsolutno nepravni aspekti

25. avgusta u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju održano je redovno zasedanje suda po predmetu generala Ratka Mladića. Posle gromoglasnog početka uvođenja u proces odmah posle njegovog hapšenja krajem juna, nastupilo je skoro dvomesečno ćutanje. Ono se umnogome objašnjava letnjim odmorima Tribunala. Ali ne samo time. U suštini, događaji se razvijaju vrlo dramatično i ne nagoveštavaju ništa dobro.

Glavno pitanje, koje je sud razmatrao 25. avgusta, je u zahtevu tužilaštva da se optužnica podeli na dve, i da se naprave dva sudska procesa – za svaku od njih, odvojeno. U zahtevu tužilaštvo tvrdi da će to biti jako korisno i za tužilaštvo, i za odbranu. Nema sumnje – za tužitelje će to stvarni biti vrlo korisno. A korist će se sastojati u tome, da odbrana neće imati ama baš nikakve koristi. Naprotiv, istovremeno vođenje dva različita procesa će odbranu da postavi u vrlo komplikovanu situaciju. Dok bude vođen prvi postupak, posebna grupa tužilaca će da se priprema za drugi proces. Ali, odbrana se sastoji samo od jednog advokata, i on će biti prinuđen da zamenjuje vođenje jednog procesa pripremanjem za drugi, što je čisto fizički potpuno nemoguće. Osim toga, treba da podsetimo da omiljenu taktiku tužilaštva predstavlja davanje odbrani stotina hiljada, može se mirno reći i miliona (a u elektronskom obliku i čitava milijarda) stranica „optužujućih“ materijala, od kojih se u stvarnosti iskoriste jedan ili dva procenta, ili se uopšte ništa ne iskoristi. To okupira svo vreme odbrane. Bez obzira na spoljnu „beznačajnost“ takve taktike, ona je sposobna da uništi neverovatno mnogo. Međutim, najvažnije se sastoji u tome, da zahtev tužilaštva da se umesto jednog procesa vode dva u potpunosti menja smisao tužbe protiv Mladića. Ako sadašnja optužnica polazi od toga, da su svi zločini izvršeni kao rezultat zajedničke zavere (na jeziku Tribunala – „učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“), sada tužioci „odjednom“ – 12 godina posle podizanja optužnice – menjaju svoje gledište. Po novoj verziji tužilaštva general Mladić je učestvovao u jednoj zaveri „za čitavu Bosnu“, a „samo o Srebrenici“ je posebno pravljena zavera. Nikada pre tužilaštvo nije pravilo ovakve piruete. To govori da tužilaštvo sve do sada – već pošto je sud potvrdio optužbu – u stvari nije sigurno za šta da tereti Generala!

Postoji još jedan razlog zbog koga je tužilaštvo odlučilo da napravi dva procesa, umesto jednog, a koji je samo tužilaštvo navelo na samom kraju dugačkog spiska „ostalih“ razloga. To su „godine života“ i „loše zdravstveno stanje, koje može još da se pogorša“. Takva otvorenost tribunala znači samo jedno: rukovodstvo MTBJ zna nešto, što može da znači prekid procesa u bilo kom trenutku, te zato Mladića hoće da osudi po svaku cenu, makar to značilo vođenje „posebnog – izdvojenog maleckog pobedonosnog procesa“ na kome će General biti bezuslovno osuđen. A posle – kako god bude! Uostalom, zašto bi posle toga uopšte i razmišljali o zatvoreniku? Jedino iz finansijskih razloga: jer nastavak procesa je, ipak, oho-ho koliko, koristan za sudije i tužioce MTBJ! A još ukoliko se ima u vidu prenošenje funkcija MTBJ na novi tribunal (MOMUT) od 2013. godine, onda to postaje vrlo osetljivo pitanje. Malo ko je obratio pažnju na jednu sitnicu u Statutu MOMUT-a. A ta sitnica je u sledećem: iako „jugoslovenska sekcija“ MOMUT-a počinje sa radom 1. jula 2013. Statut ipak dozvoljava MTBJ-u da vodi postupke do 31.12.2014. godine. Šta više, taj rok nije određen kao zahtev, već kao „molba da se preduzmu mere za završetak rada do tog datuma“. U Savetu bezbednosti OUN Rusija uporno podvlači da predmeti R.Karadžića i R.Mladića ne treba da postanu povod za produžetak rada MTBJ. Ali je vrlo teško poverovati u činjenicu, da će ih poslušati. Jer ako proces Mladiću i počne pre 1.07.2013. i pri tom se ne završi do 31.12 2014. – biće nemoguće da se rad MTBJ prekine, jer će u tom slučaju morali da započnu nov proces! Uostalom, da nije možda to glavni razlog haških sudija – da se „zakače“ za rokove, i da samo zarone u novi tribunal na talasu procesa koji nije završen?

Nekoliko dana pre zasedanja suda 25. avgusta general Mladić je podvrgnut operaciji. Detalji o zdravlju optuženika MTBJ predstavljaju tajnu, za čije obelodanjivanje sleduju najozbiljnije sankcije, tako da je čak i advokat Generala – Branko Lukić – diplomatski izjavio da su mu „detalji nepoznati“. Međutim, ipak se saznalo (a ako je to tako, onda se to desilo, verovatno, tako što je „curenje te vesti organizovao baš tribunal) da „R.Mladić nije napuštao teritoriju istražnog izolatora OUN u Ševeningenu“, što znači da je operacija izvršena u samom zatvoru. Neobičnost situacije je u tome, što se hirurške operacije po zatvorima ne vrše. Nad svim dosadašnjim optuženicima MTBJ operacije su vršene u holandskim klinikama (kao po pravilu – u „Bronovo“). Zbog čega je operacija morala da bude izvršena direktno u zatvoru? Pa nije valjda da se tribunal uplašio da će Mladić pobeći dok bude prevožen u bolnicu? Možda, ko zna. Pa sigurno da nije slučajno, što teško bolesnog čoveka, koji čak i hoda sa velikim teškoćama, iz zatvora u tribunal voze sa lisicama na rukama i uz ostala specijalna sredstva (na pr. sa maskom preko lica, koja onemogućuje da se bilo šta vidi). Eto, sa kakvim demokratama mi imamo posla. Uostalom, zašto se, pa, čudimo – pa bivšeg predsednika Liberije, Čarlsa Tejlora, su u tom istom Hagu (u Međunarodnom krivičnom sudu, koji je u komšiluku MTBJ-a ), vodili u lancima! Ali, ipak, u vezi sa „operacijom na licu mesta“ najveća bojazan je najpre u tome, da zatvorske vlasti neće R.Mladića da pokažu „tuđim“ lekarima. Naravno, kako se ispostavilo kod S.Miloševića, imaju oni svoje lekare, koji su spremni da čine sve moguće usluge, ali sada, verovatno, MTBJ je odlučio da ne reskira. Ako se prisetimo zahteva tužilaštva – uskoro se može očekivati početak „malog“ procesa, i upravo to i izaziva najveći strah.

Postoji još jedan vrlo bitan faktor. Nekako smo odavno navikli da svi više ili manje važni procesi u MTBJ prolaze uz aktivno učešće glavnih optuženika: proces Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Šešelju, Radovanu Karadžiću. U svim tim procesima optuženici su se branili lično (istina, morali su da se izbore za to svoje pravo, a u Šešeljevom slučaju – to je bio tek tridesetodnevni štrajk glađu), i njihov je glas, bez obzira na mikrofone koji su malo-malo pa isključivani, mogao da se čuje. Međutim, na procesu generalu Mladiću toga neće biti. Optuženik će biti postavljen u položaj „prisustva“ procesu, ali neće moći da govori. U stvari, to je opšte pravilo MTBJ, ali mi ga baš i nismo mogli videti na delu. Zato što je glavni deo procesa, ipak, ostajao sa one strane svakodnevne pažnje sredstava za masovnu komunikaciju. To pravilo MTBJ znači da optuženik može da govori samo kada je on svedok u svom sopstvenom procesu (mada je to vrlo opasna procedura, jer u tom slučaju optuženik – svedok podleže unakrsnom ispitivanju od tužilaštva i nalazi se pod zakletvom da „govori samo istinu“, dok je istovremeno kao optuženik njegov pravni položaj podtpuno drugačiji), ili kada ga sud nešto zapita. Ali, na žalost: sud okrivljenog ne pita ni o čemu! Razgovor se vodi između suda i advokata. U nizu slučajeva (na primer, na procesu V.Blagojeviću – a, uostalom, do sada je to bio jedan od glavnih slučajeva o Srebrenici) optuženik je mesecima zahtevao da ga saslušaju, ali mu sud do kraja suđenja nije pružio takvu mogućnost!

Biće da će i na predstojećem procesu generalu Mladiću da se desi isto to. Da će se to desiti sud je već upozorio: na prvom pojavljivanju optuženog u sudu predsedavajući sudija A.Ori je umesto da odgovor na pitanje da li je optuženik shvatio suštinu optužbi dobije od samog optuženika, on je odgovor zatažio od advokata. I bez obzira što je general pokušavao da odgovori da nikakvu optužnicu nije primio (te su se reči čule, mada je mikrofon bio isključen), advokat je odgovorio: Da, vaša visosti, on razume!“ Da bi slika bila zaokružena treba da se konstatuje još jedna odluka suda. Optužba je tvrdila da je radi „zaštite svedoka“ neophodno da imena svih svedoka optužbe ostanu tajna za javnost, a za okrivljenog, pa čak i za njegovog advokata – čak i mesto boravka tih svedoka! Takvim odlukama se postižu dva cilja – prvo, stvara se utisak o opasnosti koja dolazi od optuženog i njegovog branioca, koji, kako se čita između redova te odluke, mogu navedene svedoke da uklone. A drugo – mesto boravka tih istih svedoka može stvarno da bude vrlo interesantno. I šta, uostalom, ima da se priča zbog kojih zasluga tribunalu je svedok iz Bosne dobio novo prebivalište u Norveškoj ili u nekoj drugoj predivnoj zemlji…

Kakvi se osnovni zaključci mogu napraviti posle prva dva meseca pripreme procesa protiv generala Mladića?

Prvo, tribunal pokušava da iz sve snage isključi učešće ruskog advokata u procesu. Tribunal je izjavio da je kritika koja se mogla videti u člancima i istupanjima ruskog pravnika A.Mezjajeva, neprijateljska u odnosu na tribunal i da „može da povuče za sobom smanjenje poverenja javnosti prema tribunalu“. To je bila baza da se on odbije kao branilac Generala. O tome, da poverenje u tribunal može da se podrije ne zbog kritike A.Mezjajeva, već zbog postupaka koje je taj ruski pravnik kritikovao, haškim tužiocima, očigledno, nije ni na pamet palo.

Drugo, tužilaštvo traži svaku mogućnost da odbrani uskrati vreme za kompletnu pripremu za proces.

Treće, već na ovoj etapi se donose odluke kako bi proces bio maksimalno zatvoren za javnost. Već se sada može pretpostaviti da će nezaštićeni svedoci, oni koji će pretrčavati sa jednog procesa na drugi, biti „eksperti“ tužilaštva koji, u stvari, lično nisu ništa videli. A oni svedoci, koji su, kao, bili na mestu zločina, biće, kao i obično, „zaštićeni“. Najzad, razmatra se i mogućnost da se obavi poseban ubrzani proces po jednoj tački optužnice kako bi ipak „pravda uspela da stigne Mladića“. Kao što je red, „perspektive za „pravedan sudski proces u skladu sa normama međunarodnog prava“ se naziru sasvim jasno…

Ivan Ivanov,