Vsevolod III „Veliko Gnezdo“

Knez Vsevolod je bio sin Jurija Dolgorukog – osnivača Moskve. Andrej Bogoljupski je Vsevoloda zajedno s bratom Mihalkom (Mihailom) i majkom proterao u Vizantiju.  1168. godine Vsevolod se vratio u Rusiju i učestvovao je u mnogim pohodima, bitkama i političkim kombinacijama. Posle pogibije Andreja Bogoljupskog (1174.) Vsevolod je pomogao bratu Mihailu da osvoji Vladimir. Od 1176. godine, nakon smrti Mihaila, Vsevolod Jurjevič je i sam postao veliki knez. Nadimak Veliko Gnezdo Vsevolod je dobio kao glava velike porodice. Imao je 12 dece. Svoju vlast je morao da učvrsti u surovoj borbi. Posle pobeda nad sopstvenim rođacima Vsevolod se učvrstio na vladimirskom prestolu, proširio je granice Vladimirske velike kneževine. Prema rostovskim bojarima, koji su se protivili jačanju njegove vlasti primenjivao je konfiskaciju njihovih zemalja i imovine. Većina ruskih knezova ga je priznala za starešinu Monomahoviča – potomaka Vladimira II Monomaha. U gradovima su se gradila nova zdanja i hramovi. Moć Vsevoloda III našla je svoj odraz u „Slovu o Igorevom pohodu“. Po rečima nepoznatog autora, njegova vojska je mogla Volgu da raspljeska veslima, a Don da iscrpi šlemovima. Nedugo pre smrti Vsevolod je narušio tradiciju predaje vlasti davši brazde upravljanja ne najstarijem, već najmlađem sinu. Narušen je iskonski običaj, što je izazvalo međusobice i neslogu. Posle Vsevolodove smrti u severoistočnoj Rusiji su osnovane feudalne kneževine. Glavnim postignućima Vsevolodove vladavine istoričari smatraju obračun s bojarima Rostova, koji su se suprotstavljali kneževskoj vlasti, širenje teritorije Vladimiro-Suzdaljske kneževine, izgradnju crkve svetog Dimitrija i Roždestvenskog hrama u Vladimiru. Letopisac govori o njegovoj religioznosti i dodaje da je knez sudio istinskim i nelicemernim sudom. Sahranjen je u Uspenskoj crkvi grada Vladimira.