Pasivnost političkih nojeva može da sahrani svetsku ekonomiju

Ekonomska situacija u svetu je sve gora, ali zasad niko ne može da ne samo ponudi recepat lečenja, već i da pokuša da predstavi situaciju u najbližoj budućnosti. Svet postepeno postaje umoran od upozorenja i hoće da dobije konkretan odgovor na pitanje: šta nas čeka, hoće li biti radnih mesta, hoće li biti kredita? Ipak političari koji treba da daju odgovor, pridržavaju se strategije nojeva, krijući glavu u pesak.

Evropska centralna banka je analizirala situaciju prošle nedelje, smanjila prognozu rasta BDP zone evro 2011-2012 godine. Kako je izjavio šef Evropske centralne banke Žan Klod Triše, neodređenosti je sve više i sve je više pokazatelja da se usporava rast svetske ekonomije. Teško je prognozirati finansijsko tržište zone evro. Grčka balansira na granici bankrotstva. Veoma je neizvesna situacija u Portugaliji, Irskoj i Španiji.

Svi ovi problemi počinju da pritiskaju na sektor realne ekonomije. Ako su još krajem leta analitičari ECB bili sigurni da kontrolišu sve rizike, sada situacija ponovo postaje napeta. Pri tome ECB ne žuri da pomogne, izbegava krajnje mere, smatra profesor škole upravljanja Kelogskog severo-zapadnog univerziteta SAD Konstantin Sonjin:

Rukovodstvo ECB bi moglo da pomogne u kriznoj situaciji u zoni evro, kada bi dozvolilo veću inflaciju. Kada bi oni imali nešto poput programa koji je sproveo Federalni rezervni sistem SAD. To bi povisilo inflaciju u zoni evro, ali bi smanjilo pritisak na dugove periferije i na evropski bankarski sistem.

Ipak evro zona ostaje u velikoj meri naučni projekat, koji nije dorađen do kraja, ubeđen je stariji naučni saradnik Centra za strateška i međunarodna istraživanja u Vašingtonu Edvard Ljutvak:

Zonu evro su stvarali ekonomisti klasičari, to je bio projekat. Imamo zajedničku valutu, ali nemamo jednog ministra finansija. Nemamo jedan parlament koji će dozvoliti ministru finansija da štampa nove banknote. A imamo evropsku banku i predsednika te banke koji se nikom ne podčinjava. Nema premijera koji može da kaže tom predsedniku da samo Bog može da mu kaže šta mu je činiti.

U SAD zvuče protivrečne izjave. Šef Federalnog rezervnog sistema SAD Ben Bernanke govori o tome da njegov resor može da podrži rast ekonomije. Istovremeno on se požalio na to da potrošači nisu dovoljno aktivni. A investitore je zabrinula činjenica da Bernanke nije rekao na koji će se način američka ekonomija stimulisati.

Prema mišljenju ministra finansija SAD Timoti Gajtnera, svetska ekonomija doživljava novo usporavanje rasta, drugim rečima, ponovo ne izlazimo iz krize.

Ipak većina eksperata je uverena u to da Rusija ima neke zalihe koje će je održati, iako je i ona zavisna od globalnih procesa. Svet mora ozbiljnije da se ponaša prema tržištima u razvoju, rekao je ekonomista Pol Krugman:

Zastoj u razvoju ekonimija se nastavlja. A tržišta koja se razvijaju lakše podnose tu krizu, i ja mislim da će to tako biti i u budućem.
Za kraju ispada da ravnodušnost lidera Amerike i Evrope zajedno sa svim neprijatnostima može da dovede do samo jednog pozitivnog rezultata: zemlje u razvoju, zemlje BRIKS demonstriraju mobilnost, spremnost da deluju i da stalno nalaze nova rešenja u kriznoj situaciji.