Sudbina Gadafijevog zlata

Sudbina libijskog zlata brine članove Prelaznog nacionalnog saveta, isto kao i mesto gde se nalazi sam Moamer Gadafi, govori Karlos Nunjjes, dopisnik sa Bliskog Istoka.

Po ocenama Fajnenšl Tajmsa, datum u martu 2011. godine, Libija se nalazi među 25 najvećih posednika zlatnih rezervi. One iznose skoro 144 tone skupocenog metala u vrednosti većoj od 4,5 milijarde evra. Za razliku od drugih lidera koji su smeštali svoje zlatne rezerve u bankama Londona, Njujorka ili Švajcarske, Gadafi je odlučio da ih čuva u svojoj zemi. Zato su nebrojena bogatstva izbegla međunarodni embargo, uspostavljen na sve uloge Moamera Gadafija u Međunarodnoj banci.

Važno je pojasniti da prema informacijama iz izvora u Međunarodnom monetarnom fondu od marta 2011. godine, realna količina zlata može da bude veća, ali govorićemo o zvanično deklarisane 144 tone. Zvanično to zlato je prošlo kroz Centralnu Banku Libije, koja je bila potčinjena samom diktatoru. U krajnjoj liniji, u mesecima koji su prethodili konfliktu. Čim se on razbuktao, zlatne rezerve su bile prevezene južnije od grada Sebua na granicu sa Čadom i Nigerijom, kako bi se lakše prevezle u drugu zemlju u slučaju kopnene intervencije ili, kako se to zaista desilo, u slučaju gubitka kontrole nad osnovnim gradovima zemlje.

Znajući realno stanje stvari, izaziva samo čuđenje izjava Centralne Banke Libije, čiji rukovodilac Kasem Azuz tvrdi da je u mesecima revolucije Gadafi prodao oko 20% zlatnih rezervi. Tačnije, tobože u maju Gadafi je prodao 29 tona zlata, za milijardu i 4 miliona evra. Kako je pisao tih dana španski El Pais, On je to učinio kako bi platio činovnicima njihovu očajničku težnju da spasu njegov režim. Sudeći po drugim verzijama, prodaja zlata se objašnjavala željom da se stvori plaćenička armija paralelno ustaničkim snagama, kako bi u narednim mesecima mogla da se suprotstavi ustanicima i prilikom gubitka kontrole nad zemljom, da se u borbu uključe jedinice u celini sastavljene od najamnika.

Rukovodilac Centralne banke Libije Kasem Azuz izjavljuje da je zlato bilo prodato u aprilu-maju. Članovi CB govore da je ono bilo izvezeno po jednim podacima u Tunis, po drugim u Niger. Prelazni nacionalni savet koji se trenutno nalazi u Tripoliju, ne krije želju da nađe kako samog Gadafija, tako i zlatne poluge.

Kako bi se zlatu ušlo u trag, od velike su važnosti informacije o zagonetnom karavanu automobila u jednom od kojih je, kako se sumnja, Gadafi pobegao iz zemlje. U jednom od svojih javnih nastupa ove nedelje Gadafi tu činjenicu poriče. Ministar inostranih poslova Nigera Mohamed Bazum takođe je porekao ovu informaciju za vreme posete Alžiru. On je izjavio da u sastavu karavana Gadafija nije bilo. Pretpostavlja se da je u njemu mogao da prevozi zlato i lider ustanika Tuarega iz Nigera Giza Ag Bula. Što predstavlja jasan dokaz tesnih Gadafijevih veza sa liderima Nigera. 7. septembra list La Vanguardia je objavio članak u kojem se navode dokazi tesnih veza između desetine libijskih oficira na čelu sa šefom bezbednosti Moamera Gadafija Abdalom Mansurom Daom i Agalijem Alambom koji je vrbovao nigerijske plaćenike.

Tako je najverovatnija verzija koja objašnjava sudbinu libijskog zlata stvaranje plaćeničke armije i jačanje sopstvene bezbednosti. Po mišljenju bivšeg rukovodioca CB Libije Farhata Bengdara, koji je dao intervju italijanskom listu Korijere de la Sera, zlatne rezerve Libije mnogo su veće od zvanične cifre i procenjuju se skoro na 7 milijardi evra. Pri čemu Gadafi namerava da ih iskoristi radi potkupljivanja plemena i plaćanja vojnika za sopstveno obezbeđenje, kao i za to da seje haos u zemlji.

Kako bi se ušlo u trag libijskom zlatu, treba prvo ući u trag samom Moameru Gadafiju, Farhat Bengdar smatra da Gadafi može da nastavi da se skriva zahvaljujući svom štitu od mnogo milijardi dolara. Mada čak hvatanje samog Gadafija može da ne osvetli tajnu njegovog zlata. Kao i mnogi diktatori, on ume pouzdano da čuva svoje tajne. Između ostalog, ove tajne može da čuva i beskrajni pesak Sahare, koji pouzdanije od bilo koje banke moće da krije nebrojene riznice. Kako smatraju posvećeni, za bolja vremena.