Belgiji ponovo proriču raspad

Belgija može da se podeli na severnu Flandriju i južnu frankojezičnu Valoniju. Smatra se da od samog početka postojanja Belgije ova dva njena dela nikad nisu bila tako posvađana. U bogatoj Flandriji u kojoj nema nezaposlenosti smatraju da stanovnici Valonije žive na njen račun, parazitiraju zahvaljujući porezima.

Zemlja već 15 meseci živi bez vlade i to je apsolutni svetski rekord. Socijalista-frankofon Elio Di Rupo po nalogu kralja je pokušao da formira vladu, ali eksperti smatraju da ona ne može opstati. Od pregovora za stvaranje koalicije odustali su nacionalisti. Oni se otvoreno zalažu za raspad, a u parlamentu imaju najviše mesta – 27.

Bilo koji pokušaji da se nađe kompromis završavaju na lingvističkim problemima: koji će jezik biti glavni – francuski ili holandski. Sumnjivo je ipak da su te nesuglasice postale glavni kamen spoticanja. Mišljenje Nikolaja Kavešnjikova, eksperta ruskog Instituta za Evropu:

Postojanje Belgije kao celosne države će se rešavati pre svega na osnovu unutrašnje politike i uzajamnih odnosa Valonaca i Flamanaca. Utiče i kompleks ekonomskih problema – i što je još važnije – politička napetost. Neophodno je regulisati nesuglasice povodom sistema na kojem će funkcionisati država. I povodom budžeta i nekih drugih ekonomskih pitanja.

Razvoj događaja u Belgiji pažljivo prate finansijska tržišta i rejting agencije: zemlja ima budžetski deficit od nekoliko milijardi i fali joj 250 hiljada radnih mesta. Na konsultacijama se razmatra i pitanje državnih reformi. Shodno projektu, regioni moraju da dobiju više kompetencije. I stoga, više para na razvoj tržišta rada, zdravstveno osiguranje i porodicu. Kako će se rešavati jezički problem niko ne zna.