Hoće li biti stvorena odbrambena struktura Evropske Unije van NATO-a?

U četvrtak 22. septembra u Vroclavu u Poljskoj održaće se neformalni sastanak ministara odbrane zemalja članica Evropske Unije. Velike su šanse da će se između ostalog raspravljati i o pitanju koje je do sada više puta postavljeno: o perspektivi stvaranja odbrambene strukture EU van Severoatlantske alijanse.  

Šta je to što je izazvalo nastanak ove ideje? – pitanje je koje smo postavili autoru vojnog pregleda moskovskog nedeljnika Nezavisni vojni pregled.

Glavni problem zbog kojeg zemlje EU žele da stvore vlastitu vojnu organizaciju jeste postizanje neke nezavisnosti od SAD, koje dominiraju NATO-om, smatra ruski stručnjak. Dominacija SAD se mnogim Evropljanima ne dopada, na primer Francuzima, Nemcima, Italijanima... Zato postoji želja za stvaranjem vlastitog odbrambenog sistema, sa svojim snagama za brzo reagovanje radi rešavanja kriznih situacija na prostoru Evropske Unije. Sećamo se terorističkog napada na londonski metro, napada terorista na železničku stanicu Atoča u Madridu, s velikim brojem žrtava. Tako da je za Evropu zaista bitno da organizuje zajednički odbrambeni sistem, pogotovo što je posle „obojenih revolucija“ na severu Afrike veliki broj ilegalnih migranata iz muslimanskih zemalja  pohrlio u Evropu, pa je povećan i rizik ispoljavanja religijskog ekstremizma. Da vas podsetim da su lani Poljska, Nemačka i Francuska u okviru „Vajmarskog trougla“ jasno stavile do znanja da podržavaju stvaranje jedinstvenog sistema za zaštitu i bezbednost Evrope, van NATO-a. Na sastanku u Vroclavu ovo pitanje će ponovo biti postavljeno, ono je prilično aktuelno.

To je bilo mišljenje autora vojnog pregleda Viktora Litovkina. Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici, ima drugačiji stav.

Pitanja bezbednosti uopšte ne spadaju u oblast u kojoj Evropska Unija ima neku težinu. Jeste, postojale su ideje 90-ih godina za koje se očekivalo da će postati smernice – doktrine Evropskog Ustava, kasnije Lisabonskog ugovora. Postojalo je mišljenje da će EU sticati svoj vojnopolitički identitet, koji će biti ili paralelan sa NATO-om ili dopunski u odnosu na Alijansu – nije tačno označen... U svakom slučaju sada ove ideje ne izgledaju toliko aktuelno jer se Evropska Unija nalazi u nekoliko kriza istovremeno. Kao prvo tu je kriza konceptualnog modela, koji će, izgleda, morati da se promeni; kao drugo EU je zapala u duboku ekonomsku, finansijsku i socijalnu krizu. Trenutno je dosta problematično da se govori o finansiranju neke nove, makar i važne strukture. Pretpostavljam da će ministri odbrane zemalja EU u Vroclavu naći mnogo aktuelnije i konkretnije teme za razgovor. Dok ideja o zaštiti Evrope od različitih rizika vlastitim sredstvima, ideja koja je u celini dobra, najverovatnije će morati da čeka neko buduće vreme, smatra Fjodor Lukjanov.

Dakle, čak i ako ovo pitanje iskrsne na neformalnom sastanku ministara odbrane zemalja članica Evropske Unije, najverovatnije će biti formalno. Što se tiče praktičnog osmišljavanja, ono će biti potrebno za probleme koji su puno uočljiviji i aktuelniji, kao što su vojnopolitički prioriteti EU na Balkanu, EvroPRO i saradnja sa Rusijom.