ESLJP: u predmetu JUKOS nema političke podloge

Rusija je  dobila ozbiljnu pobedu u Evropskom sudu ljudskih prava. Danas je objavljena prethodna odluka suda koji nije našao političku podlogu u predmetu naftne kompanije JUKOS. U skladu sa odlukom, naftna kompanija je postala žrtva neelastičnosti ruskog zakonodavstva.  Presuda o  razmeru naknade deoničarima, koji su tražili 98 milijardi evra, za sada je odložena – strane moraju da nađu kompromis.

Ministratsvo pravde i Federalna poreska služba RF mogu da slave pobedu. Maltene  najpoznatiji na Zapadu sudski proces  se završava u korist Moskve. Deoničari i bivši top-menadžeri JUKOS-a nisu mogli da ubede sudije da je naftna kompanija bankrotirana  namerno.

Inače, sud je ipak našao prekršaje u tom predmetu. ESLJČ smatra da  su poreski resori RF prekršili član 1 protokola 1 o zaštiti svojine Evropske konvencje o zaštiti ljudskih prava. Reč je o zastarelosti poreskih predmeta i redu za izračunavanje novčanih kazni.

Opunomoćeni predstavnik vlade RF u višim sudskim instancama Mihail Barščevski smatra pobedom Rusije odluku ESLJČ o odsutnosti političkih motiva u predmetu JUKOS, a pokušaj suda da oceni akcije poreskih činovnika naziva neosnovanim.

Evropska konvencija ne zamenjuje nacionalno zakonodavstvo. U njoj nema ni reči o izračunavanju zastarelosti. To reguliše naciolnalno zakonodavstvo. Kada Evropski sud počinje da analizira  detalje primene procesualnih rokova, čini mi se, da nije to njegova nadležnost.

Bivši deoničari JUKOS-a proučavaju odluke suda. Prema rečima pravnika Pirsa Gardnera, oni odlučuju da li vredi da se traži ponovno razmatranje žalbe. Evo mišlenja šefa Moskovske pravne agencije Alekseja Lineckog.

Bezuslovno, deoničari JUKOS-a i on sam su veoma zainteresovani da bi maksimalno politizovali predmet. Mislim da će oni insistirati na tome. Međutim, ne verujem da će sud izreći presudu da bi im se  nadoknadilo 98 milijardi dolara.

Razmatranje tog predmeta je trajalo 7 godina. Pitanje naknade je ostalo nerešeno. Tražila se rekordna suma. Za sada Evropski sud predlaže mirovni sporazum. To je važno i za drugu raspravu – Haškom arbitražu je podnet imovinski zahtev u iznosu 100 milijardi dolara. Doduše, perspektive tog predmeta posle odluke Evropskog suda za ljudska prava izgledaju, prema mišlenju pravnika, veoma sumnjivo.