Stranka Nila Ušakova namerava da učestvuje u vladi

Vanredni parlamentarni izbori u Letoniji, koji su održani prošle nedelje završeni su pobedom udruženja „Centar za slogu“, koje se zalaže za prava stanovništva koje govori na ruskom jeziku. Skoro trećina birača dala je glasove političkom pokretu čiji neformalni lider je gradonačelnik Rige Nil Ušakov.

„Centar za slogu“ će posle glasanja imati najjaču frakciju u seimu – 31 od 100 poslaničkih mesta i pretenduje na formiranje vlade. Zapravo, s takvim planovima je „ruska stranka“ i išla na izbore. O tome kako se odvijaju pregovori o stvaranju koalicije za „Glas Rusije“ je govorio Nil Ušakov.

Mi kao pobednici na izborima treba da uložimo sve napore kako bi bila formirana široka radno sposobna koalicija, koja može da funkcioniše tri sledeće godine – to je rok na koji je izabran novi parlament. I sad vodimo pregovore s dve političke snage, koje su zauzele drugo i treće mesto. To je Partija reformi Zatlersa, bivšeg predsednika Letonije i Partija jedinstva sadašnjeg premijer-ministra. Zasad se vode razgovori o programskim pretpostavkama, pošto ne razmatramo dužnosti i portfelje. Glavno je da se nađe jedinstven pogled na to na koji način da se radi, da se napravi plan. Pregovori će trajati, mislim barem nedelju dana, ako ne i duže. Tada će već biti jasno koja koalicija i u kojoj varijanti nastaje.

Gradonačelnik Rige smatra da je njegova partija zaslužila pravo na formiranje koalicije. U suprotnom slučaju to bi predstavljalo ignorisanje mišljenja velikog broja ne samo birača koji govore na ruskom jeziku, već i Letonaca, koji su podržali predizborni program, koji je usmeren na uspostavljanje unutrašnjeg mira u Letoniji, a što je glavno – na prevladavanje posledica krize, smatra Nil Ušakov.

Svi vide podršku koju udruženje ima, vide podršku u gradovima. Jer, pobedili smo u 7 od 9 administrativnih gradova u Letoniji. Pritom smo u nekim većim gradovima dobili podršku po 60-70%, u prestonici – 43%.

Desničari i nacionalisti, koji su takođe zastupljeni u seimu pokušavaju da ne puste „rusku stranku“ u koaliciju. Za njih je izuzetno važno da podrže u društvu iluziju raskola u odnosu na sovjetsku okupaciju koja je navodno postojala. „Centar za slogu“ ne priznaje ovu činjenicu pošto je za veći deo stanovništva koje govori ruski ovakav pristup neprihvatljiv psihološki i politički. Jer priznavanje okupacije znači saglasnost s diskriminacionim merama prema nedržavljanima, čiju većinu čine predstavnici stanovništva koje govori ruski. Nil Ušakov je poziciju formulisao na sledeći način:

Može se govoriti o tome kakav tačno termin treba da se koristi kad su u pitanju događaji iz 1940. godine, to može biti inkorporacija, ili aneksija, ili okupacija. Ma koja reč da se upotrebi, apsolutno je jasno da je Letonija tada nezakonito pridružena Sovjetskom Savezu, da je to učinjeno pod pretnjom primene vojne sile. I zatim su usledile staljinske represije, isto kao što je to bilo na drugim teritorijama Sovjetskog Saveza, to su bile masovne deportacije, ljudi se toga sećaju. Ni učenici, koji danas pohađaju školske ustanove na ruskom jeziku, ni veterani rata, koji 9. maja dolaze u Rigu na spomenik sovjetskim vojnicima – niko od njih nije okupator. I mi na tome insistiramo, to je ono na čemu radimo.

Pitanje odnosa prema istoriji Letonije u periodu 1940-1991. godina se za javnost zemlje zaista oštro postavlja. Međutim, glasovi dati za „rusku stranku“ govore o tome da su obični Letonci raspoloženi za izgradnju tolerantnih odnosa u društvu. Da li će pristalice Nila Ušakova ući u vladu zasad se ne zna. Ako ne uđu, u svakom slučaju će moći da stvore čvrstu opoziciju u parlamentu.