Palestinsko pitanje podelilo Ujedinjene nacije i objedinilo ”četvorku”

Palestinsko pitanje podelilo je Ujedinjene nacije. Lider Palestine Mahmud Abas odbratio se UN sa molbom da se prizna nezavisnost palestinske države. Njegovo izlaganje na Generalnoj skupštini UN u kuloarima je skoro odmah bilo nazvano istorijskim. Prijava Palstine za punopravno članstvo u UN biće razmotrena u ponedeljak u SB. O detaljima iz Njujorka naš specijalni dopisnik Jelizaveta Isakova.

Palestinski lider Mahmud Abas izašao je u petak na tribinu Generalne skupštine uz ovacije sale. Diplomate iz stotina zemalja koje su prisustvovale zasedanju, ustale su u znak solidarnosti sa šefom Palestinske nacionalne autonomije, kada je on pokazao okupljenima kopiju izjave, koju je predao generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Ovaj dokument je postao otelotvornje nada čitavog palestinskog naroda u mirnu budućnost, podvukao je Mahmud Abas. Po njegovim rečima, sada, kada narodi arapskih država vode borbu za svoju nezavisnost, nastupilo je vreme ”palestinskog proleća”.

Gubitak nade je najžešći neprijatelj mira. Očajanje je posrednik ekstremizma. Došlo je vreme za moj narod da živi kao i ostali — u slobodnoj nezavisnoj državi. Pre mog nastupa ovde, predao sam generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu prijavu za primanje Palestine na osnovu granica iz 1967. godine sa prestonicom u Istočnom Jerusalimu među punopravne članove UN.

Po Abasovim rečima, u poslednjih godina dana nije ostala ni jedna mogućnost koju ne bi iskoristila Palestina za obnovu dijaloga. Ali sve ove iskrene namere nailazile su na nepokolebivi stav Izraela, koji je nastavljao naseljeničku aktivnost. Upravo ovakva politika Tel-Aviva, podvukao je Abas, i postala je glavna prepreka obnovi pregovaračkog procesa. Ali mi pružamo izraelskom narodu ruku mira. Hajde da gradimo mostove dijaloga. Hajde da gradimo odnose zasnovane na paritetu i savezništvu, umesto da podižemo nove zidove i granične prelaze, podvukao je Abas.

Sat vremena kasnije o dijalogu sa Palestinom govorio je i premijer Izraela Benjamin Netenjahu. Sa tribine UN on je predložio Abasu da održe lični sastanak. Mi se nalazimo sada u jednoj zemlji, na jednoj manifestaciji, u istoj zgradi. Hajde da se sastanemo! Jer samo od nas zavisi da li ćemo moći da regulišemo ovaj zastareli konflikt, rekao je Netenjahu. Gest je ispao lep.

Kako se očekuje, prijava Palestine će biti razmotrena u ponedeljak u SB. I mada je rezultat glasanja predodređen — SAD će iskoristi pravo veta, izjava Abasa ima šanse da postane okretnica u otegnutom palestinsko-izraelskom konfliktu.

Rusija je potvrdila ranije izrečeni stav da će podržati prijavu Palestine. Kako je rekao predstavnik ruske delegacije, Moskva ne vidi protivrečnosti između obraćanja Abasa i pregovaračkog procesa između Izraela i Palestine.

U međuvremenu, za vreme istupanja Mahmuda Abasa saznalo se da će zasedanje kvarteta međunarodnih posrednika za Bliski Istok (Rusija, SAD, UN i EU) ipak biti održano. To svedoči da je dugoočekivana izjava kvarteta usaglašena. Kako je saznao Glas Rusije, za to je bilo potrebno održati pet višesatnih konsultacija na nivou specijalnih predstavnika.

Glavno pitanje izazvao je stav Vašingtona, koji je odbio da unese u dokument pozivanje na prethodne izjave kvarteta, arapsku mirovnu incijativu, rezolucije SB UN. Rasplinute su bile formulacije povodom granica nove Palestinske države. Jasno je da u tom obliku tekst nije bio prihvatljiv za Rusiju. Na kraju je pošlo za rukom da se u dokument unesu ne samo potrebne popravke, već i tačka o tome da će se u Moskvi održati konferencija o Bliskom Istoku. Prema zamisli ona treba da rezimira palestinsko-izraelski pregovarački proces i da označi korake za budućnost. Pri tome direktni dijalog između Izraela i Palestine treba da započne najkasnije za mesec dana, a da se završi 2012. godine, stvaranjem nezavisne države Palestine. Kako se očekuje, za to vreme strane treba da nađu rešenje glavnih pitanja — bezbednosti, granica, izbeglica i statusa Jerusalima.

Kako pokazuje praksa, označeni plan, mada je i dobar, teško da će se strogo poštovati. Za to je kriv ljudski faktor i neželja da se ustupi svoj stav ni za dlaku. Na primer, poslednji put krajnji rok za formiranje Palestinske države bial je 2010. godina. Ipak tada nije bilo glavnog sastojka koji Ramalah ima danas, palestinske prijave za stupanje u UN. I neka čak na Abasovu molbu Vašington u ponedeljak stavi veto, istupanje palestinskog lidera u petak će u najmanju ruku naterati strane u skukobu i posrednike da sednu za pregovarački sto.