Prognoze Mihaila Lomonosova

Rusija će rasti zahvaljujući kontinentalnom delu u Severnom Ledenom okeanu, popunjavaće svoju flotu ledolomcima i jačaće saradnju i međusobnu pomoć s arktičkim zemljama. Zato što se Krajnji Sever može osvajati i razvijati samo u kooperaciji. O ovome su govorili učesnici na drugom Međunarodnom forumu „Arktik – teritorija dijaloga“, koji se održava u Arhangelsku, gradu na severu Rusije, koji se naziva „kapijom Akrtika“. Pre 300 godina u Arhangelskoj guberniji je rođen Mihail Lomonosov – prvi ruski naučnik – proučavalac prirode, znameniti enciklopedista, osnivač Moskovskog univerziteta. Njemu pripadaju poznate reči: „Rusija će rasti zahvaljujući Sibiru i Severnom okeanu“. Njegove prognoze se ostvaruju.

Prema Arktiku su sad upereni pogledi desetina zemalja. Jasna stvar, jer region u svojim nedrima čuva najmanje 90 milijardi barela nafte i preko 47 biliona kubnih metara gasa, a da ne govorimo o mineralima i ribnom bogatstvu.

Za rešavanje teritorijalnih sporova Arktika postoji konvencija OUN o morskom pravu, koja jasno propisuje razgraničenje prostora. Zemlja koja je ratifikovala konvenciju treba da dokaže svoje pretenzije, da potvrdi da su teritorije priobalnog kopna nastavak geoloških struktura kopna ove zemlje. Rusija je podnela molbu OUN za utvrđivanje novih granica svog kopna, koje prevazilazi granice zone od 200 milja, utvrđene konvencijom. Na osnovu arktičkih ekspedicija i istraživanja ruski stručnjaci su dokazali: podvodni grebeni Lomonosova i Mendeljejeva u Severnom Ledenom okeanu jesu nastavak kontinentalnog dela zemlje. Arktičko kopno, koje se graniči s ruskom ekonomskom zonom jeste potopljeni kontinentalni masiv, objasnio je na forumu u Arhangelsku potpredsednik Ruske akademije nauka Nikolaj Lavjorov.

Jedan od najvažnijih zadataka danas predstavlja očuvanje eko-sistema regiona. Industrijsko osvajanje arktičkih prostranstava ne sme imati posledice po ekologiju. Osiguravanje bezbednosti prilikom eksploatacije i transporta nafte na Arktiku treba da postane ključni pristup u njegovom osvajanju izjavio je predsednik Ruskog geografskog društva, ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu.

Biće stvoren kompleksni sistem za monitoring, sprečavanje i saniranje posledica vanrednih situacija prirodnog i tehnogenog karaktera u arktičkom regionu. Između ostalog, planirano je otvaranje 10 kompleksnih spasilačkih centara za slučaj nesreće.

Osim toga, Rusija i dalje širi svoje saobraćajne kapaciteta na Arktiku. Do 2020. godine u zemlji će biti napravljena 3 atomska i 6 dizelno-električnih ledolomaca. To će omogućiti da se vrši transport robe Severnim morskim putem (SMP) u toku cele godine. Očekuje se da Rusija u najskorije vreme usvoji zakon o regulisanju plovidbe Severnim morskim putem. Premijer-ministar Rusije Vladimir Putin je govoreći u Arhangelsku rekao da je moguće da će to biti učinjeno do kraja 2011. godine.

Arktik se često naziva „hladnim domom Evrope“. Učesnici na forumu – predstavnici 20 zemalja – nameravaju da ga zajedničkim naporima učine gostoljubivim, toplim i čistim.