S kime i čime se bori Marin Le Pen

Dopisnik radiostanice Glas Rusije Andrej Žvirblis je dobio ekskluzivni intervju Marin Le Pen – lidera jedne od uticajnih francuskih stranki.

2012. godine Nacionalni front obeležava 40. godišnjicu. Sve se menja: stranke, menja se društvo. Što se promenilo, prema Vašem mišlenju?

Tokom poslednjih 25 godina se promenila situacija u svetu. Stupili smo u eru globalizacije,  koja rezultira postepenim brisanjem granica među nacijama.  Prvo Nacionalni front je bio liberalna stranka. Danas se međunarodni  liberalizam transformisao u ultra-liberalizam. Nacionalni front, dakle, istupa ne samo za povratak granica, već i za jaku i stratešku državu. Stranka liči na svog rukovodioca. Iz stotinu razloga Žan-Mari Le Pen i Marin Le Pen nije ista ličnost. Imamo različito životno iskustvo. On je stariji od mene 40 godina i preživeo nešto, što nisam preživela ja.

U Rusiji je nedavno stvoren Narodni front. U vezi sa tim je bilo mnogo špekulacija. U nazivu vaše stranke ima reč front. Imate li vi nepriatelje?

Svakako, ima neprijatelja. Oni spadaju u totalitarizam, kao što su u 20. veku tamo spadali komunizam i nacizam. Čini mi se, da u 21. veku postoje dve velike totalitarne pojave. Jedna od njih je glabalizacija s teorijom «sve za prodaju». Druga je islamizam, kada sve mora da bude strogo u okviru religioznih pravila. Svaka religija može da bude totalitarna. Međutim, osobina islamizma je u tome, što ne postoji granica između svetovonog i duhovnog života. Upravo s tom teškoćom su se suočile arapske revolucije. Ne sudim islam. Postavlam pitanja: moramo li da branimo našu samoniklost – evropsku, francusku? Problem se krije ne u religiji, već u politčko-religioznim grupama, koje teže da  krše zakone, u našem slučaju zakone francuske republike. Uglavnom su to radikali, koji istupaju u ime svoje religije umesto toga da se podrede ustavnom zakonu i tradicionalnim vrednostima zemlje, koja je ih prihvatila.

Uvek se govorilo da je Nacionalni front raspoložen dovoljno evroskeptično. Danas kažu da je Marin u većoj meri proevropljanka nego njen otac. U čemu se promenio vaš pogled na Evropu?

Da, vezana sam za Evropu. Osećam se Francuskinjom za hiljadu odsto, ali pripadam i evropskoj civilizaciji. Međutim, otvoreni sam protivnik EU, antidemokrtske konstrukcije, koja teži da vodi nacije kroz ponizne uslove finansijskih tržišta, koja sve više podseća ga olakšani oblik Sovjestkog Saveza, gde tehnokrati, koje niko nije birao, nameću svoje direktive, vladaju bez naroda, ponekad i protiv njih. Ta evropska konstrukcija, mislim, mašina je za proizvdnju nezaposljenih, bede, uništavanje nacionalnog identiteta. Treba sagraditi Evropu nacija, Evropu saradnje. Međutim, radi toga je potebno steći deo našeg nacionalnog suvereniteta, jer se ne smeju gaziti interesi naroda radi profita oligarhije, koja je odlučila da obnovi ropstvo dugova. Treba mnogo raditi da bi se vratili dugovi finansijskim tržištima. Taj model, prema mom mišlenju, blizak je eksploziji. Moja uloga je u ubrzavanju te eksplozije i u izgradnji Evrope slobodnih i suverenih nacija.