Brojanica Srbima sačuvala glave

27.10.2011. god.

Zašto je komandat aerodroma u Tripoliju Rusima pokazao zarobljenike. Libijskom oficiru bile interesantne istovetne amajlije na rukama

Petorica Srba, pre dva meseca uhapšena u Libiji, sasvim je izvesno, odavno ne bi bili živi da ih, kao što je već objavljeno, na aerodromu u Tripoliju, sasvim slučajno, nisu primetili ruski novinari i informisali svetsku javnost.

Zapravo, „Novosti“ saznaju da su prekaljeni ratni reporteri sa mnogih svetskih žarišta - Dimitrij Stepšin i Saša Koc - odmah po otkriću grupe Srba na aerodromu, obavestili i svog srbskog prijatelja Sašu S.

- Rekli su mi: „Sada je na tebi i srbskim vlastima da učinite sve što treba, da oni budu što pre izbavljeni“ - kaže Saša, objašnjavajući kako su i oni, na početku rata, petnaestak dana bili zarobljeni, ali je ruska država odlučno reagovala i uspela da ih izbavi, posle čega su kod pobunjenika stekli dobre pozicije i imali mogućnost da idu gde god žele.

Naš sagovornik ističe i da su zatočenim Srbima glave spasile - brojanice! Jer, Stepšin i Koc - u više navrata - boravili su na Kosmetu i u Republici Srbskoj, i obojica nose brojanice osveštane u manastiru Ostrog, dok je Stepšin sina krstio u podvorju Srpske pravoslavne crkve u Moskvi. Kada su videli zarobljenike, odmah su znali o kome se radi...

ZATOČENICI

U libijskom zatvoru i dalje su: Zoran Nikolić i Nedeljko Milanović iz Lazarevca, Milorad Đunić iz Loznice, Milić Martinović iz Aranđelovca, te Vojislav Nićiforović iz Beograda. Dok oni tvrde kako su došli samo da rade, komandant aerodroma Abdulahil Abdugamar tvrdi da su bili Gadafijevi plaćenici...

- U Libiji je uvek radilo oko četiri miliona gastarbajtera, sa svih meridijana. Kada je počeo rat, mnogi Libijci su pobegli, pa su se otvorila i nova radna mesta i sasvim je moguće da su ovi ljudi stigli „trbuhom za kruhom“ - zaključuje Saša S., uveren da je tekst ruskog tandema u „Komsomolskoj pravdi“ sprečio sigurno pogubljenje petorice Srba, po hitnom postupku, ali ne shvata zašto Ministarstvo inostranih poslova ne reaguje agilnije i konačno ih oslobodi.

V. Mitrić,