„Ruski mir“ jača

U Sankt Peterburgu se otvara godišnja peta Skupština fonda „Ruski mir“ (3.11). Počev od 2007. godine, kada je na nalog predsednika Rusije osnovana ova organizacija, ona u život sprovodi najrazličitije projekte. Cilj je popularizacija ruske kulture i jezika i pružanje podrške programima njegovog izučavanja u različitim zemljama. O rezultatima rada u protekloj godini Glasu Rusije je uoči Skupštine ispričao direktor fonda „Ruski mir“ Vjačeslav Nikonov.

Simbolično je da se Skupština održava u Petrovom gradu – upravo je ovaj ruski car uveo redovno održavanje skupština u Rusiji. Uostalom „Ruski mir“ je sve prethodne sastanke sunarodnika organizovao u Moskvi. Tradicija je narušena zbog održavanja Svetskog festivala ruskog jezika u Sankt Peterburgu (30.10-2.11), objašnjava Vjačeslav Nikonov.

To je bio festival na kome su učestvovali đaci i studenti iz celog sveta. Mnogi od predstavnika i pobednika konkursa uzeće učešća na Skupštini. Mislim da ćemo i dalje menjati geografju Skupštine jer je Rusija velika. Ruski mir nisu samo Moskva i Sankt Peterburg, već i drugi gradovi naše zemlje.

- Vjačeslave Aleksejeviču, kako se „Ruski mir“ promenio u proteklih pet godina od njegovog stvaranja – i sam Fond i ljudi?

-Fond je ojačao, povećao se broj njegovih centara u inostranstvu. Sada postoje već u 78 velikih biblioteka i univerziteta u svetu, otvoreno je oko 50 kancelarija  „Ruskog mira“. Što se tiče ruskog sveta, to jest ljudi, sve u svemu primetili smo dosta pozitivnih tendencija. Stizale su nam najrazličitije informacije – čas o ruskim školama, čas o unapređenju statusa ruskog jezika u nekoj zemlji. Na primer u Jermeniji je, uz očuvanje statusa službenog jezika, postao važniji jer je sada obavezan za upisivanje visokoškolskih ustanova. U državi Njujork na prošlim izborima u Kongres štampani su bilteni na ruskom jeziku – postao je jedan od službenih jezika ove države. Ima mnogo stvari koje ukazuju da ruski jezik jača u svetu. Ako se 90-ih godina od ruskog jezika bežalo, sada je proces potpuno drugačiji. Broj ljudi koji žele da nauče ruski ili da ga očuvaju svakako je u porastu.

- Kako se u Fondu obeležavaju veliki datumi za Rusiju u 2011. godini?

- Ove godine imamo dve velike akcije. Prva je akcija koju smo nazvali „Prvi u kosmosu“. Prvi je u kosmos otišao ne samo naš građanin Jurij Gagarin, već i ruski jezik. U ovom kontekstu održali smo akciju svetskih razmera kada su ljudi sami organizovali neke manifestacije, okrugle stolove, konferencije, flešmobove „Jura, Jura!“. Bilo je i konkursa školskih sastava sa temom o prvom kosmonautu i ruskom jeziku kao prvom u kosmosu. Bila je to svetska akcija u kojoj je učestvovalo više od 500 organizacija. Na Dan kosmonautike nagradili smo pobednike. Druga akcija, koja će se sada održavati, posvećena je 300. godišnjici od rođenja Mihaila Lomonosova. Manifestacije će se održati kako u zemlji, tako i u globalnim razmerama, pre svega u zemljama za koje je na neki način vezana Lomonosovljeva sudbina.

- Na šta planirate da se usredsredite sledeće godine? Koje su ključne manifestacije koje se očekuju?

- Sledeća godina će zaista biti zanimljiva. Biće to Godina ruske istorije. Ključni događaji su 200. godišnjica Otadžbinskog rata 1812. godine i još jedan jubilej, Otadžbinskog rata 1612. godine. Osim toga sledeća godina je 1150-ta godina državnosti naše zemlje. Mislim da tu ne treba da se govori o ruskoj državnosti, već o državnosti istočnoslovenskih naroda jer je pre 1150 godina Kijev postao prestonica stare ruske države – Kijevske Rusije. Ona je bila zajednička za Ruse, Ukrajince i Beloruse.