Srbija je ekološki lider

1. Odnos Vlade Srbije prema GMO pitanju?

U Srbiji je zabranjen uzgoj genetski modifikovanih organizama, a tu se pre svega misli na poljoprivredne kulture. Pitanje je aktuelno godinama, jer se neprekidno vode polemike za i protiv GMO, a tom problematikom se bavi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

2. Srbija – ekološki lider Balkana?

Na osnovu dešavanja poslednjih nekoliko godina u oblasti zaštite životne sredine, može se s pravom reći da Srbija postaje ekološki lider Balkana. U procesu evropskih integracija, uočena je potreba da se u procesu harmonizacije nacionalne politike i zakonodavstva razmotre i pitanja koja se odnose na društveno-ekonomski razvoj u kontekstu zelene ekonomije i održivosti. Naime, sve države regiona uključujući i Srbiju, moraju da ulože dodatne napore u definisanje zelenih strategija rasta i razvoja u skladu sa strateškim smernicama i odlukama koje su donete na nivou EU. To se posebno odnosi na razvoj infrastrukture potrebne za realizaciju koncepta zelene ekonomije, odnosno povećana ulaganja u infratrukturu životne sredine i u razvoj novih znanja i veština radi jačanja kapaciteta. Od Srbije i zemalja regiona se očekuje da budu u mogućnosti da prihvate i iskoriste dostupne evropske i međunarodne fondove. Pored toga, biće definisani novi i inovativni mehanizmi finansiranja i saradnje. U svemu navedenom Srbija je videla svoju šansu i postala lider u regionu, a kao dokaz imamo razvoj zelene ekonomije. U proteklih nekoliko godina u domaćoj industriji reciklaže i obnovljivih izvora energije otvoreno je 8.000 radnih mesta. Do kraja godine u zelenoj ekonomiji će biti ukupno zaposleno 10.000 ljudi. Velikim ulaganjima u zelenu ekonomiju Srbija bi mogla da reši ekonomske probleme sa kojima je trenutno suočena, zato što ima velike potencijale u toj oblasti.

3. Reciklažni centri u Srbiji?

Širom Srbije biće otvoreno oko 30 reciklažnih centara. Za njihovu izgradnju biće izdvojeno oko 650 miliona dinara, a očekujemo da će otvaranje reciklažnih centara doprineti poboljšanju situacije u javno-komunalnim preduzećima. Predviđeno je da reciklažnim dvorištima upravljaju komunalna preduzeća, ali će moći da ih koriste i male firme koje se već bave sakupljanjem otpada, poput papira, kartona, plastike, pet ambalaže, metalne ambalaže, starih baterija, limenki, otpadnih guma, elektronskog i električnog otpada, akumulatora i ostalih posebnih tokova otpada. Separacija otpada se organizuje u gotovo 100 gradova u Srbiji, ali ona još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, zbog čega je min kroz akciju Očistimo Srbiju započelo projekat izgradnje rec centara kako bi što će doprineti razvoju reciklaz industr.

4. Da li je teže biti lekar ili političar?

Nije teško baviti se onim što volite. Obe profesije su drugačije i teško ih je porediti.

5. Kakvu pomoć možemo dobiti od EU ekoloških fondova?

Možemo očekivati finansiranje programa, projekata i aktivnosti koji doprinose društveno odgovornom, održivom i zelenom rastu, od infrastrukturnih investicija do razvoja kapaciteta na lokalnom i republičkom nivou. Za region su od presudnog značaja fondovi Evropske unije. Potrebno je obezbediti pristup međunarodnim finansijskim institucijama i unaprediti postojeće bilateralne i multilateralne mehanizme finansiranja, u skladu sa potrebama i prioritetima u kontekstu evropskih integracija država regiona. Potrebno je dalje jačanje kapaciteta za pristup i upravljanje fondovima, posebno u kontekstu EU integracija. U ovom trenutku Srbija koristi prvu i drugu komponentu predpristupnih IPA fondova, koje su najviše upućene na razvoj kapaciteta na svim nivoima i prekograničnu saradnju. Sticanjem statusa zemlje kandidata, svi predpristupni fondovi biće otvoreni za Srbiju. To na prvom mestu znači velika ulaganja u infrastrukturu životne sredine: rešavanje pitanja komunalnih otpadnih voda, vodosnabdevanja, upravljanja otpadom i remedijacije istorijski kontaminiranih lokacija.