Najbolji demokrata bio bi biblijski Noj

Razgovor sa uglednim diplomatom i istoričarem Valentinom Falinom na temu: šta nosi čovečanstvu globalizacija.

Kada vidiš planetarne probleme – glad, epidemije, situaciju oko životne sredine koja se pogoršava, stičeš osećaj da nama rukovode samoubice ili zločinci. Nastavak poročne politike opasan je i za samu „zlatnu milijardu“. Pre ili kasnije ona će sve osetiti na sebi. Neizbežno.

Jednom je Džordž Buš stariji rekao: ako se desi globalni nuklearni rat, 95% stanovništva Zemlje će poginuti. Ali 5%, očigledno, u tih 5% je ubrajao samog sebe, ostaće živi i nastaviće sudbinu čovečanstva. Oni koji rukovode današnjim svetom, ponašaju se tako, citiraću jednog mudraca, kao da imaju u rezervi, u podrumu, još jedan dodatni život.

U današnjem sistemu međunarodnih odnosa, tehnologije vlasti, živimo pod demoklovim mačem. I kako je jednom formulisao Anštajn: problemi koji prate čovečanstvo nerešivi su po onim tehnologijama po kojima ti problemi niču. A oni niču na osnovu sukoba. Ako tuđe privlači, pojavljuje se želja da se dobije to tuđe... Uzmite neprekidne pokušaje da se ubedi svet da Sibir ne treba da poseduje jedna zemlja. Da Sibir treba da pripada čitavom čovečanstvu. To je ista ta teorija „životnog prostora“ samo u američkom izdanju.

Kada gledamo na dešavanja u Libiji ili na pripremu rata u Siriji ili na ono što se priprema u drugim zemaljama – u Iranu – šta je to, izvinite? Mi vidimo do čega dovodi operacija tobože za zaštitu ljudi i protiv terorista u Avganistanu. Tamo se 40 puta uvećala proizvodnja narkotika. A šta su to narkotici? To je hemijsko oružje. Zašto amerikanci bombarduju neke plantaže gde se gaji koka za proizvodnju kokaina u Latinskoj Americi, nikoga ne pitajući? I zašto oni ne planiraju da udare dlanom o dlan radi prekida tog bezobrazluka u Avganistanu, gde se sada proizvodi 90% heriona u svetu?

Prijatno je tešiti sebe iluzijama. Ali mi treba da vidimo ovaj svet onakvim kakav jeste. Govorim tako: najbolji demokrata od dosada poznatih bio je Noj. U svoj kovčeg on je stavio i čiste i nečiste. A u današnji kovčeg – mi se svi u tom jedinstvenom kovčegu nalazimo – može da dospe samo onaj koji ima NATO vizu.

Danas se odvijaju masovni protesti u čitavom svetu – protiv postojanja nepravednog sistema. Nazivaju ih još „globalizacija odozdo“. Šta mislite: postoji li bar neki zračak nade da će se svet bar malo promeniti nabolje? Ili je sve to iluzija? Kao natpis u metrou: izlaza nema.

Mislim da će se svet, naravno, promeniti. On ili treba da nestane, ili da se promeni. Osuđeni smo da verujemo ne rečima, već delima. Ako ne uspemo da izgradimo taj most između reči i dela, civilizacija teško da će imati svetlu budućnost. Teško da ćemo moći da kažemo da smo usvojili potrebne lekcije iz prošlosti. Lekcije, ako se usvajaju, onda, nažalost, ne one koje su potrebne. Sve zavisi od toga kakva je ideja vodilja za političare, koliko je društvo spremno sa tim da se miri.

Sve ove antiglobalističke demonstracije jednostavno su negodovanje, skoro instinktivno, protiv toga što ljudi vide i preživljavaju. Previše je kontrolisano javno mnjenje u naše vreme. Nisam uveren da će ove demonstracije dovesti do nekog bitnog rezultata. Mada, verovatno, one će se uzimati u obzir. Ali i javnim mnjenjem će veštije upravljati.