Skupa korpa kulture

U prosečnu potrošačku korpu tročlane porodice u Srbiji jedva može da stane ono što spada u duhovnu hranu. "Biti kulturan" postaje prestiž.

Koliko mesečno trošimo za hranu, kućnu hemiju, komunalije - statistika redovno beleži. Troškovi za kulturu nisu deo mesečne potrošačke korpe, pa pažljivo izračunat porodični budžet često ne može da podmiri vrednost osnovne "korpe duhovne hrane".

"Cene karata su male, ali publika će reći da su cene karata velike i naravno u pravu su i ljudi iz pozoriša i publika", kaže Željko Jovanović iz Pozorišta na Terazijama.

Jovanović ističe da su karte za premijere od 900 do 1300 dinara, a za već igrane predstave od 600 do 900 dinara.

Neki se snalaze, pa omiljene predstave gledaju uz popuste, za 500 dinara. Prosečna cena ulaznice je 800 dinara, a oni koji žele da budu viđeni, za premijere i komade u trendu plaćaju i 2.000 dinara.

Računica troškova za bioskop, i to pod uslovom da ne tražite "tri de" naočare i stolice s efektima, takođe ne staje u prosečnu korpu.

Najeftnija knjiga u knjižarama je neverovatnih deset dinara, a cena ozbiljnije beletristike je od 40 do 50 dinara za knjige na akcijama, koje su sve češće.

Puna duša, prazan džep

Prema tek objavljenom istraživanju, prosečne cene knjiga za odrasle su 844 dinara, a za decu 666. Dakle, za prosečnu kupovinu po jedne knjige za decu i odrasle potrebno je izdvojiti najmanje 1.500 dinara.

Sve češći veliki koncerti mnogima su ispunili dušu i ispraznili džepove. Za velike zvezde plaćalo se i po 8.000 dinara. Na Kolarac se često može ući i besplatno, a najjeftinije ulaznice za muzičke koncerte iznose 300 dinara.

Marijana Milankov iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kaže da prema istraživanjima, samo sedam odsto ljudi u Srbiji može da ode na neki veći inostrani koncert, zatim dve ili tri pozorišne predstave, da kupi sebi neku knjigu, odnosno izdvoji  5.000 dinara mesečno za svoje kulturne potrebe. 

"Najveći  broj stanovnika može da izdvoji do 2.000 dinara na mesečnom nivou", tvrdi Marijana Milankov.

Činjenica da porodični troškovi za kulturu ne ulaze u zvaničnu potrošačku korpu pokazuje da ih mnogi ne ubrajaju u osnovne troškove, ali rasprodate predstave, posečni koncerti i tiraži knjiga - dokazuju suprotno.