Slaba obrazovna struktura u Srbiji

Svaki treći građanin Srbije ima tek osnovnu školu, veliki broj mladih prekine školovanje od 18-24 godine, rekao Božidar Đelić, otvarajući konferenciju "Obrazvanje za novo vreme". Potpredsednik Vlade izjavio da bi takva obrazovna strukrura otežala državi funkiconisanje u EU.

U Srbiji skoro trećina građana ima nedovršenu ili samo završenu osnovnu školu, dok samo svaki peti stanovnik starosti od 31-35 godina ima fakultet, izjavio je potpredsednik Vlade Božidar Đelić i upozorio da takva struktura onemogućava da zemlja bude produktivan i funkcionalan deo Evropske unije.

Prosek u EU je jedna trećina stanovnika starih od 31-34 godine sa visokim obrazovanjem i cilj projekta koji je pripremila Vlada je da do 2020. godine takav procenat bude i u Srbiji, istakao je Đelić na otvaranju konferencije "Obrazovanje za novo vreme".

On je naročito zabrinjavajućom ocenio činjenicu da u Srbiji jedna trećina mladih u dobi od 18-24 godine prekine školovanje koje je započelo, dok se u zemljama EU to desi u 15 odsto slučajeva.

Cilj projekta "Srbija 2020" je da do kraja decenije Srbija u toj oblasti spadne na evropski prosek, precizirao je Đelić.

On je dodao da je cilj i da ima manje od 25 odsto petnaestogodišnjaka koji su, prema evropskim merilima, na nedovoljnom nivou funkcionalne pismenosti.

Prema rečima Đelića, u poboljšanju sistema obrazovanja treba iskoristiti evropske fondove, jer je u budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine obrazovanje dobilo 36 milijardi evra više, nego u prethodnom periodu.

"Obrazovanje je srce našeg puta ka EU", konstatovao je Đelić, naglašavajući da se samo dobrim obrazovnim sistemom može stvoriti radna snaga, koja će moći da funkcioniše na nivo u EU.

Đelić je podsetio da je obrazovni sistem u Srbiji dosta unapređen u odnosu na ono što je bilo pre jedne decenije, i da su sada plate učitelja u osnovnim školama već sedam-osam godina iznad republičkog proseka, iako su i dalje male.

Kako je istakao, problem je u niskom bruto domaćem proizvodu Srbije, koji je trenutno 30 milijardi evra, i zato su nedovoljna izdvajanja za određene oblasti problem ne samo prosvete, nego i svakog drugog dela društva.