Sa igle će skidati prinudno

Prema podacima Gosnarkokontrole od uporetbe narkotika u Rusiji svake godine umire oko 70 000 ljudi. Nacrt zakona koji se nalazi na razmatranju u Državnom dumi o osnovama preventve kriminala predviđa prinudno lečenje narkomana.

Uvođenje prinudnog lečenja ljudi koji pate od narkotičke zavisnosti izazvalo je u ruskom društvu oštru diskusiju. Jedan od argumenata kritičara je da predlog označava povratak totalitarizmu. Ipak sična mera, kako smatra većina lekara nakologa, spasiće od smrti veliki broj narkomana, koji su periodu krize nemaju kontrolu nad svojim postupcima.

Trenutno u zvaničnoj evidenciji u Rusiji nalazi se oko 550 hiljada narkomana. Po ekspertskim ocenama njih je preko 4 miliona. Prosečan uzrast navikavanja na narkotike u Rusiji iznosi 15-17 godina. 20% narkomana su učenici, 60% omladina od 16 do 30 godina.

Ruski lekari narkolozi već niz godina pozivaju na uzbunu. Oni pozivaju da se uvede zakonodavna norma koja omogućava da se pacijenti u krajnjim stadijumima narkotičke zavisnosti, kada predstavljaju opasnost za porodicu i društvo, upute na prinudno lečenje. Takva hospitalizacija je potrebna i samoj osobi koja je „na igli“, koja „ufiksana“ ne može da se obrati za medicnisku pomoć, govori glavni narkolog Rusije Jevgenij Brjun.

Potrebna nam je mera prinudne hospitalizacije, kao što se to čini u pogledu duševno obolelih u psihijatriji. Postoji zakon o psihijatrijskoj pomoći i garancijama prava prilikom njenog pružanja. Tamo postoji 29. član koji omogućava psihijatrima da hospitalizuju obolelog u slučajevima kada ostavljanje bez medicinske pomoći može da dovede do nepovratnih posledica i smrti obolelog. Kod nas je takvih stanja vrlo mnogo. Ali, nažalost, zakonodavstvo je takvo da nemamo pravo da prinudno pošaljemo narkomana na lečenje. Ovi ljudi umiru. Zato bi nam bile korisne dve mere. Sa jedne strane, sa obaveznim lečnjem kod nas je više ili manje na nadašnji dan sve provereno i dodatne mere nisu potrebne. Istina, sudije retko određuju takvu meru kao što je obavezno lečenje. Sa druge strane, potrebna je nedobrovoljna hospitalizacija u periodu kada čovek nema kontrolu nad onim što čini i može da pogine.

Kako pokazuje praksa, aktivna preventiva vodi ka osetnom smanjenju broja novih narkomana, između ostalog među studentima 5-7 puta. Stručnjaci UN i Svetska zdravstvena organizacija pozivaju da se koristi ova forma kao jedan od glavnih pravaca rada za smanjenje upotrebe narkotika.