NATO se sapleo o Gruziju

Operacija prinuđivanja Gruzije na mir 2008. godine bila je apsolutno neophodna i sprečila je proširenje NATO-a. ovo je izjavio predsednik Dmitrij Medvedev u Vladikavkazu u štabu 58. armije koja je u događajima od pre tri godine odigrala ključnu ulogu.

Ruski lider i dalje je uveren da je odlučni odgovor Rusije na agresiju gruzijske vojske protiv Južne Osetije bio potpuno opravdan. Dmitrij Medvedev rekao je da su bila potpuno neophodna dejstva naše armije na spasavanju velikog broja građana, kao bi pretnja koaj je poticala sa teritorije Gruzije bila neutralisana. I to je pošlo za rukom u punoj meri.

Da podsetimo, u avgustu 2008. godine u toku napada Gruzije na Južnu Osetiju poginule su stotine ljudi, hiljade su bile ranjene. Ipak vojna politika Tbilisija dovela je do suprotnog rezultata: na političkoj karti sveta pojavile su se nove države: Abhazija i Južna Osetija. Faktički tada je Rusija uzela u zaštitu male narode koje je Gruzija skoro dve decenije posle raspada SSSR vojnim metodama pokušavala da asimiluje i liši prava na nezavisnost.

Po mišljenju Dmitrija Medvedeva, operacija prinude Gruzije na mir donela je još jedan važan rezultat: granice NATO-a nisu bile proširene kako je to htelo rukovodstvo alijanse. Dmitrij Medvedev istakao je da bi 2008. godine, da je Rusija uzdrhtala, bio promenjen geopolitički raspored snaga i u NATO bi bile uvučene zemlje koje su nekada bile u sastavu SSSR. Pre svega reč je o Gruziji i Ukrajini, ističe zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.

Videla se sasvim jasna namera Gruzije da stupi u NATO. Od strane NATO-a takva spremnost je bila označena. I rešavalo se u istom pravcu pitanje povodom Ukrajine. Tada bi Crno More za Rusiju bilo zatvoreno. Sasvim drugačija bi bila geopolitčka situacija. I da nismo priznali Abhaziju i Južnu Osetiju, Gruzija bi imala puno pravo, i moralno i međunarodno, da nas zamoli da odatle odemo, pošto ne bi imala potrebe za našim mirovnim funkcijama. Zato je sasvim ispravna bila odluka da se umešamo u taj konflikt kao mirotvorci. Pred taj izbor su nas stavili.

Gruzija je težila da po svaku cenu reši problem Južne Osetije i Abhazije. Bez toga njene šanse za stupanje u NATO bile su male, ističe predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Konovalov.

Bilo je jasno da u onom stanju u kojem su se nalazili odnosi Gruzije sa Abhazijom i Južnom Osetijom, gurati ovu zemlju u alijansu bilo bi vrlo opasno. Alijansa nema tradiciju da prima zemlje sa nerešenim teritorijalnim problemima. Pošto oni istog trena postaju glavobolja NATO-a.

Dmitrij Medvedev je izjavio da Rusija ne istupa protiv Severnoatlantske alijanse kao takve, već izražava zabrinutost mogućom pojavom vojno-političkog bloka na svojim granicama, što će stvoriti određene probleme. Rusija se udaljila od direktne konkurencije sa NATO-om, mada ona ima drugačije viđenje zadataka u sferi bezbednosti.

Ruski lider u Vladikavkazu prokomentarisao je još jedan oštar ugao odnosa Rusije sa SAD i NATO-om. Tako je on izjavio da uzvratna dejstva Rusije na postavljanje američkog sistema PRO u Evropi biće razumna i dovoljna, ali neće zatvoriti perspektive daljih pregovora.