SAD-Evropa: lingvalni doprinos zajedničkom poslu

 Samit EU-SAD održan u Vašingtonu 28. novembra, uspešno je završen u mirnom, prijateljskom tonu. Američki predsednik Barak Obama po ko zna koji put podvukao je koliko je važna evropska ekonomska i finansijska stabilnost za ekonomiju SAD. U vezi sa tim domaćin Bele kuće, takođe ne prvi put, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog dužničke krize u Evropi. I, najprimetnija epizoda samita bila je Obamina izjava da SAD ne razmatraju mogućnost pružanja finansijske pomoći EU, pošto izvođenje EU iz dužničke krize ne može da se dešava na račun američkih poreskih obveznika. U kom cilju je uopšte održavan samit, pokušao je da shvati naš komentator Nikita Sorokin.

Osim pitanja materijalne podrške EU od strane SAD, na samitu takođe nisu razmatrane teme uvećanja doprinosa Vašingtona u resurske MMF i ostalih finansijskih obaveza Amerike pred EU. Istina, u konačnoj izjavi samita se kaže da SAD pozdravljaju spremnost EU da preduzme neophodne korake radi borbe protiv krize. Jedini i nešto određeniji rezultat sastanka, saopštava RBK, ispoljio se u dogovoru između EU i SAD o formiranju specijalne radne grupe za traženje i ocenu mogućih varijanti jačanja odnosa između strana. Ovi odnosi treba potencijalno da doprinesu podrški radnih mesta i ekonomskog rasta.

Istina, eksperti nisu očekivali od ovog samita neke senzacionalne proboje. Može se dopustiti da su šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej leteli preko okeana u nadi da će dobiti od Baraka Obame makar obećanje nekakve finansijske podrške. Ali teško da su evropljani tako naivni – jednostavno su bila ispoštovana pravila igre – posavetovati se sa starijim. Direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin u intervjuu za Glas Rusije je Istakao:

Nažalost, ako su to i bile nade, bile su to uzaludne nade. Šta mogu da posavetuju Amerikanci, kada oni ni sami ne mogu da reše svoje probleme, kada žive sa evropljanima po principu: ti umri danas, a ja ću sutra. Ali sta tačke gledišta diplomatske politkorektnosti, sa tačke gledišta poštovanja pristojnosti, sve je bilo učinjeno vrlo kompetentno, pošto su od poštovanih rukovodilaca tražili savet, pitali šta će oni reći, šta oni misle. Tačnije, potrebno poštovanje je bilo ispoljeno.

U trenutnoj sitauciji Amerikanci ne mogu da predlože EU ništa pametno, rezimira Mihail Deljagin. Jedino što Amerikanci mogu da ne insistiraju previše na jačanju evra. Na taj način, odletevši po savet, evropljani bi trebalo da se prilično osokole. I poslednje – ambasador SAD u EU vilijam Kenrard smatra da je Vašington spreman da da svoj doprinos u borbi protiv dužničke krize i da aktivno učestvuje u debatama. Verovatno debate i jesu taj američki doprinos zajedničkom poslu.