Krvavi Božić u Nigeriji

Broj žrtava niza terorističkih akcija u Nigeriji iznosi 40. Nekoliko desetina ljudi je ranjeno.  Sve su eksplozije odjeknule  blizu ili unutar hramova u jeku božićnih bogosluženja. Specijalni resori su odmah pretpostavili ko stoji iza tih terorističkih akcija, uskoro su se javili i sami organizatori napada – islamistički pokret Boko haram. Njegovi članovi se bore za svrgavanje svetovnih vlasti u Nigeriji i uvođenje šerijatskih zakona.

Predsednik RF Dmitrij Medvedev je izrazio duboko saučešće predsedniku Nigerije Džonatanu Gudlaku zbog ljudskih žrtava. Odlučno osuđujemo surovost i cinizam izvršenih zločina. Posebno ističem da terorizam nema nacionalnost, ni veroispovest, to je zajednički problem, koji treba rešavati zajedničkim naporima. Rusija je spremna da aktivno sarađuje s međunarodnom zajednicom u borbi protiv te opasnosti, - govori se u poslanici Dmitrija Medvedeva.

Eksperti su se već navikli na česte terorističke akcije u Nigeriji. Međutim, nova konfrontacija između islamista i zvaničnih vlasti može da preraste u pravi ozbiljni konflikt. Protekle nedelje su teroristi napali crkve u predgrađu glavnog grada Abudže i hramove u gradovima Džos i Gadaka. Napadnuta su bila i policijska odelenja u gradu Damaturu. Ukupan broj poginulih iznosi 40. Tačan broj ranjenika sve do sada nije poznat.

Pokret Boko haram koji je preuzeo odgovornost za eksplozije, već i ranije je  organizovao takve akcije zastrašivanja. Protekle godine za Božić su oni izvršili niz terorističkih akcija, proteklog avgusta su digli u vazduh sedište UN u Abudži. Tada je poginulo 20 ljudi. Eksperti, koje je anketirao Glas Rusije, ističu dva uzroka zaoštravanja situacije u Nigeriji. Prvo, to su unutarpolitički problemi. Na održanim u maju izborima predsednika pobedio je Džonatan Gudlak, koji je hrišćanin, što je izazvalo nezadovoljstvo muslimanskog dela stanovništva. Drugo, odigrali su ulogu i revolucionrni događaji na severu Afrike i rat u Libiji. Komentar eksperta Instituta  Afrike RAN Vladimira Šubina.

Ne sme da se isključi uticaj događaja u Severnoj Africi, rast autoriteta i popularnosti takozvanih islamskih stranki. Čini mi se da su negativnu ulogu odigrali  događaji u Libiji, gde su, kako je poznato, u savezu s takozvanim hrišćanskim državama Zapada veliku ulogu u svrgavanju vlade Gadafija imali islamisti. Međutim, i unutrašnji činilac igra ulogu. Predsednik Nigerije je poreklom sa juga, hrišćanin, čime su nezadovoljni ekstremisti na severu.

Još u proleće, posle revolucija u Tunisu, Egiptu, nereda u zemljama Bliskog Istoka, eksperti su  predviđali da će se zona nestabilnosti proširiti i na Centralnu Afriku. Posle početka rata u Libiji analitičari su upozoravali: Zapad rizikuje da isprovocira stvaranje centara radikalnog islamskog terorizma. Tako se i desilo, - kaže ekspert Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Petar Topičkanov.

Afrikom se šire organizacije, koje su na neki način povezane s Al-Kaidom.  Prvi znak je bio posle  operacije NATO-a i SAD u Avganistanu, posle toga su neki lideri Al-Kaide  prešli u Afriku. Sada oni pokušavaju da se učvrste u afričkim zemljama. Drugi momenat je Libija. Tu je odigralo važnu ulogu to, što velike količine oružja i eksploziva ispale su nekontrolisane usled građanskog rata u toj zemlji, sada se ono širi Afrikom.

Ekstremisti Boko haram prete novim terorističkim akcijama dok ne likvidiraju svetovnu državu i uspostave norme šerijata. Neki analitičari, uzimajući u obzir važnost Nigerije kao dobavljača nafte, ne isključuju da  u situaciju mogu da se umešaju međunarodne organizacije, sve do uvođenja mirovnjaka. Za sada na zvaničnom nivou takva varijanta se ne razmatra.