Srbi (ne) veruju u bolje sutra

Ekonomska kriza povećala broj pesimista u Srbiji. Stručnjaci tvrde da je verovanje da nas u budućnosti čeka lepši život snažan motiv. Imućniji su veći pesimisti od onih koji imaju manje, jer mogu više i da izgube, smatraju sociolozi.

Građani Srbije ne veruju da će im sledeće godine biti bolje, bar kada je reč o ekonomskoj situaciji. Po pesimizmu, u vrhu smo liste - šesti od 51 zemlje u istraživanju Galupovog instituta. Od zemalja regiona, manje vere u bolju ekonomsku budućnost imaju samo u BiH.

"Kada saopštite da ste pesimista, vi kao da ste se dijagnostikovali. Kada ste pesimista, još više se dobija na značaju nemogućnosti, loših očekivanja 'sad i ovde' i loših očekivanja šta će biti u budućnosti. Sagledavanje da u budućnosti postoji mogućnost boljeg života snažan je motivacioni faktor", objašnjava psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog.

S jačanjem krize u Evropi, ojačao je i pesimizam kod ljudi. U kriznim vremenima optimizam se kvalifikuje kao nerealno očekivanje dobrog.

"Taj pesimizam je opasan kada zahvati poslovne krugove. On demotiviše ljude da investiraju i onda zaista može dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema. Onima koji imaju više, pesimizam je izraženiji, jer više mogu da izgube. Kada je reč o onima koji imaju manje, njihov pesimizam je manje izražen, jer se zaista nadaju da će biti bolje", navodi sociolog Vladimir Vuletić.

Sa tezom da smo manji pesimisti ako manje imamo, poklapa se i Galupovo istraživanje - Evropa vodi u pesimizmu, a iza nje je Severna Amerika. Najviše optimista u pogledu ekonomskog prosperiteta ima u Nigeriji, ispred Vijetnama i Gane.